U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Dedić, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Tehnopan“ Smederevo, koga zastupa Radislav Maravić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3356/17 od 22.11.2018. godine, u sednici održanoj 12.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3356/17 od 22.11.2018. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Osnovnog suda u Smederevu P1 75/17 od 04.05.2017. godine, stavom prvim izreke, poništen je kao nezakonit akt direktora tuženog – prestanak radnog odnosa zbog otkaza od 23.05.2011. godine, na osnovu koga je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog. Stavom drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje direktora tuženog od 18.06.2011. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .../... od 15.11.2008. godine, a zbog povrede člana 18. stav 1, 2. i 6. Ugovora o radu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3356/17 od 22.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog da se obaveže tužilac da mu naknadi troškove postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme na osnovu ugovora o radu broj .../... od 15.12.2008. godine. Na osnovu sporazuma između tužioca i tuženog (da tužiocu radni odnos kod tuženog prestane 20.06.2011. godine), dana 23.05.2011. godine tuženi je doneo akt o prestanku radnog odnosa tužiocu zbog otkaza. Kako navedeni sporazum tužilac nije potpisao, to isti ne proizvodi pravno dejstvo i ništav je u smislu člana 103. tačka 1. Zakona o obligacionim odnosima. Donošenjem novog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu dana 18.06.2011. godine, sam tuženi je stavio do znanja da je navedeni akt ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo. Rešenjem od 18.06.2011. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog više učinjenih povreda radnih obaveza predviđenih članom 18. stav 1, 2. i 6. alineja 1. i 2. Ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza zbog neizvršavanja, neblagovremeno i nekvalitetno izvršavanja poslova i zadataka, čime ometa i onemogućava proces rada i poslovanja, a poslodavcu nanosi štetu, kao i zbog dolaska na rad sa zakašnjenjem i napuštanjem radnog mesta pre isteka radnog vremena i zbog neprofesionalnog odnosa prema kupcima, poslovnim partnerima i prodavcu. Iz pošiljke koja je predata pošti 25.05.2011. godine, proizlazi da je tužiocu od strane tuženog poslato upozorenje, rešenje o godišnjem odmoru i rešenje o prestanku radnog odnosa i na istoj konstatovano da primalac nije zatečen i da je ostavljen izveštaj. Nakon toga, upozorenje o razlozima za otkaz i akt o prestanku radnog odnosa zbog otkaza je istaknut na oglasnoj tabli tuženog i tada je tužilac upoznat sa otkazom, koji nosi datum 23.05.2011. godine, ali ne i rešenja od 18.06.2011. godine. Iz iskaza tužioca proizlazi da upozorenje o razlozima za otkaz i rešenje o otkazu ugovora o radu od 18.06.2011.godine, tužilac nije odbio da primi, jer mu nikada nije ni ponuđeno da primi navedene akte, a da se preko oglasne table tuženog upoznao sarešenjem od 23.05.2011. godine.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su zaključili da u konkretnom slučaju tuženi nije postupio shodno odredbi člana 180. Zakona o radu i nije tužioca pisanim putem upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, kao i da mu nije uručio rešenje o otkazu ugovora o radu od 18.06.2011. godine. Naime, tužiocu je putem pošte pokušana dostava upozorenja i akta o takozvanom sporazumnom prestanku radnog odnosa. Kako tuženi nije postupio u skladu sa odredbom člana 185. Zakona o radu, kojom je predviđen postupak za lično dostavljanje rešenja, čime je povredio i proceduru davanja otkaza zaposlenom, koja je propisana i članom 7 Konvencije MOR-a broj 158, to su nižestepeni sudovi poništili kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca od 18.06.2011. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili zahtev tužioca i zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, zato što nisu pravilno primenjene odredbe člana 180. i 185. Zakona o radu, jer dostava upozorenja predstavlja deo procedure otkaza, a u konkretnom slučaju nije izvršena uredna dostava upozorenja o postojanju razloga za otkaz, pa tako tužilac nije ni upozoren na postojanje razloga za otkaz, kao i rešenja o otkazu.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu („Sl.glasnik RS“ broj 24/05 i 61/05), propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1 – 6 ovog Zakona, zaposlenog upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. istog člana propisano da u upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Odredbom člana 185. stav 1. istog zakona propisano je da ugovor o radu otkazuje se rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, stavom 2. istog člana da rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog, stavom 3. propisano je da ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, dužan je da o tome sačini pismenu belešku, dok je stavom 4. propisano u slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim, a stavom 5. da zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok.

Po oceni Vrhovnog kasacinog suda, tuženi pobijano rešenje nije doneo u zakonitom postupku, s obzirom da rešenje o otkazu ugovora o radu i upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, nisu tužiocu uredno dostavljeni. Naime, poslodavac donosi upozorenje da bi se zaposlenom stavilo do znanja da je učinio povrede koje su dovele do nastanka otkaznog razloga i da bi se zaposlenom omogućilo da se o tome izjasni. Pravilna primena navedene zakonske odredbe podrazumeva da se u upozorenju mora navesti činjenični osnov koji predstavlja povredu radne obaveze i otkazni razlog uz ostavljanje roka od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, odnosno da se izjasni o tome da li je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu. Tuženi je dostavljanje upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu (bez datuma kada je doneto) pokušao putem pošte 25.05.2011. godine (zajedno sa rešenje o godišnjem odmoru i aktom o prestanku radnog odnosaod 23.05.2011. godine), ali je na pošiljci konstatovano da primalac nije zatečen i da je ostavljen izveštaj. Nakon toga, tuženi nije sačinio pisanu belešku, u smislu člana 185. stav 3. Zakona o radu, već je istog dana upozorenje i akt o prestanku radnog odnosa (od 23.05.2011. godine na osnovu sporazuma) istakao na oglasnoj tabli. Iz navedenog proizlazi da tužiocu rešenje o otkazu ugovora o radu od 18.06.2011. godine nije dostavljeno, a da mu upozorenje na otkazne razloge iz ovog rešenja nije ni doneto. Usled ovog propusta tuženog tužiocu je onemogućeno pravo na odbranu, odnosno izjašnjenje o tome da li je učinio povredu radne obaveze i radne discipline (iz rešenja od 18.06.2011. godine).

Revizijskim navodima ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke, koji se odnose na pravilnost dostave upozorenja o razlozima za otkaz, jer je pravilno utvrđeno da tuženi nije ispoštovao proceduru predviđenu odredbom člana 185. Zakona o radu, s obzirom da je tužiocu uskraćeno pravo da se izjasni na navode iz upozorenja u vezi razloga za otkaz ugovora o radu i povreda zbog kojih mu je otkazan ugovor o radu.

Navode u reviziji kojima se osporava utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, s obzirom da se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Tuženom nisu dosuđeni troškovi revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u revizijskom postupku, zbog čega je primenom člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić