Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 8. ZPP, s obzirom da činjenično stanje utvrđeno u prvostepenoj presudi odgovara dokazima izvedenim shodno članu 288. ZPP. Prema članu 407. stav 1. ZPP, revizija se ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu od 01.12.2012. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog, a aneksom od 23.12.2019. godine premešten je na poslove radnika ... . Rešenjem tuženog broj .. od 12.04.2021. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima, te mu je radni odnos prestao danom dostavljanja rešenja i to: 1) zbog povrede radne obaveze koju je tužilac učinio svojom krivicom u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi odredbe člana 16, člana 18. stav 1. tačka 2. podtačka e), člana 18. stav 1. tačka 3. podtačka n), Pravilnika o radu od 20.10.2017. godine člana 7. stav 1. tačka 9. Pravilnika o radnoj disciplini, radnoj obavezi i kodeksu ponašanja od tuženog od 20.10.2017. godine i odredbe člana 13. Ugovora o radu od 01.12.2012. godine, tako što je dana 31.03.2021. godine neposredno nakon uručenja Upozorenja na postojanje otkaznog razloga broj .. od 31.03.2021. godine navedeni dokument dostavio medijima „Rešetka.RS“ radi objave, koji dokument predstavlja poslovnu tajnu definisanu odredbom člana 13. Ugovora o radu, odnosno dokument koji predstavlja interni akt poslodavca kojim se odlučuje o pravima i obavezama zaposlenog u skladu sa procedurom iz Zakona o radu i Pravilnika o radu, a za koji je zabranjeno prenošenje i objava bez prethodnog pristanka poslodavca, što ujedno predstavlja i povredu radne discipline propisane članom 7. stav 2. tačka 40. Pravilnika o radnoj disciplini, radnoj obavezi i kodeksu ponašanja zaposlenih kod tuženog, u vezi člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, koja odredba zabranjuje „neovlašćeno“ otkrivanje podataka trećim licima kao što su elementi zarade, kompletna službena dokumentacija, ugovori, dosijei zaposlenih koji bi mogli naštetiti interesima društva, izuzev podataka koji se otkrivaju u postupku pred nadležnim organom tako što je navedeni dokument neovlašćeno otkrio i zloupotrebio za ličnu medijsku kampanju sa namerom prikazivanja poslodavca u negativnom svetlu i sa namerom nanošenja štete interesa poslodavca; 2) zbog povrede radne discipline koju je tužilac učinio u smislu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, a u vezi odredbe člana 18. stav 1. tačka 3. podtačka n) Pravilnika o radu od 20.10.2017. godine, člana 7. stav 2. tačka 3. i tačka 40. Pravilnika o radnoj disciplini, radnoj obavezi i kodeksu ponašanja zaposlenih kod tuženog od 20.10.2017. godine i odredaba Ugovora o radu od 01.12.2012. godine, odnosno jer je ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, tako što je dana 19.03.2021. godine izjavama za medije „JuGmedija“ i izjavama u dokumentarnom filmu „Moderni robovi“ - „Rešetka.RS“ objavljenom 19.03.2021. godine lažno i netačno izveštavao i iznosio lažne činjenice i neovlašćeno otkrivao podatke trećim licima kao što su elmenti zarade, kompletna službena dokumentacija, ugovori, dosijei zaposlenih koji bi mogli naštetiti interesima društva, izuzev podataka koji se otkrivaju u postuku pred nadležnim organom i svojim izjavama demonstrirao ponašanje koje predstavlja takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, a tako što je izjavio „niko ne zna koliko je ljudi ostalo bez posla, svakog dana se nekom ne produži ugovor... tu pričamo o stotinama ljudi... znam da je sad recimo ko radi već dve godine i treba da dobije za stalno više ne dobija za stalno nego mu se ugovor o radu promeni onda je zamena za žene koje su na porodiljskom i tako nešto“. U dokumentarnom filmu „Moderni robovi“ -„Rešetka RS“: izjavio je „ja mogu samo javno da izađem da pričam šta se dešava, država treba nešto da uradi pre svega zakon da promeni, da inspekcije krenu da rade svoj posao, da inspekcije ne budu produžena ruka stranim investitorima, svi znamo koliko zakon štiti jednog sindikalca, a ja mogu samo javno da izađem i da pričam šta se dešava, a dešava se svašta“; i pod 3) povredu radne obaveze koju je zaposleni načinio svojom krivicom u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu u vezi odredbe člana 16, člana 18. stav 1. tačka 2. podtačka e), člana 18. stav 1. tačka 3. podtačka n), Pravilnika o radu od 20.10.2017. godine člana 7. stav 1. tačka 9. Pravilnika o radnoj disciplini, radnoj obavezi i kodeksu ponašanja od tuženog od 20.10.2017. godine i odredbe člana 13. Ugovora o radu od 01.12.2012. godine tako što je nadovezujući se na navode generalnog direktora Kompanije BB, da u kompaniji nema mobinga i da u fabrici postoji kutija u koju radnici stavljaju primedbe koje on čita, a koje lideri ne mogu da vide, da se jednom mesečno sa radnicima održavaju sastanci gde se slušaju njihove primedbe i žalbe, te da se rukovodstvo trudi da da sve od sebe da maksimalno sasluša zaposlene”, tužilac izjavio: „mobinga ima i sada, ali mnogo ređe, jer je u međuvremenu posle pisanja medija smenjeno nekoliko lidera“ ... „kutije sada služe za ukras i radnici više ne ostavljaju pisane primedbe, a šta to dolazi do generalnog direktora, ja to ne znam“... „ključ od kutije ima samo pravna služba, „na nekoliko sastanaka sam bio pozvan i tada su mi bila pokazana samo pitanja u kojima mene radnici optužuju za nešto, a nigde nema žalbi na lidere koji su vršili mobing na radnicima. Uzgred, bio sam svedok kada su radnici ubacivali takve svoje pisane izjave“... „te primedbe radnika najpe su dolazile do pravne službe u samoj fabrici koje budu prevedene na engleski i objave se na oglasnoj tabli na srpskom i engleskom jeziku. Ne znam kojim su putem primedbe stizale do direktora, ali on zna da su stizale samo one izfiltrovane“. Rešenju o otkazu ugovora o radu prethodila su dva posebna upozorenja iz člana 180. Zakona o radu na koje se tužilac izjasnio posebnim izjašnjenjima. Rešenjem tuženog od 09.07.2021. godine tužilac je privremeno udaljen sa rada. Tužilac ima svojstvo lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikalne organizacije „Yura Corporation“, osnovane kod tuženog poslodavca. Rešenjem inspektorata za rad od 25.06.2021. godine odloženo je izvršenje otkaznog akta do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka. Rešenjem direktora inspektorata za rad od 10.08.2021. godine odbijena je žalba tuženog izjavljena na rešenje od 25.06.2021. godine. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Leskovcu K 291/21 od 15.07.2022. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je učinio krivično delo narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti iz člana 239. stav 1. Krivičnog zakona.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, poništio rešenje tuženog od 12.04.2021. godine i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad, sa obrazloženjem da tužilac nije izvršio povredu radne obaveze niti povredu radne discipline dostavljanjem upozorenja broj .. medijima radi objave, nije odao poslovnu tajnu poslodavca jer taj dokumenat ne može da se uvrsti u poslovnu tajnu, a tuženi nije dokazao ni da je tužilac to učinio radi lične medijske kampanje sa namerom prikazivanja poslodavca u negativnom svetlu i nanošenja štete interesima poslodavca, posebno ako se ima u vidu da tužilac postavljenim tužbenim zahtevom traži i vraćanje na rad kod tuženog. Tužilac nije učinio povredu radne discipline izjavama za medije i u dokumentarnom filmu objavljenom dana 19.03.2021. godine- lažno i netačno izveštavao i iznosio lažne činjenice i neovlašćeno otkrivao podatke o trećim licima, te da ne može da nastavi rad kod poslodavca, s obzirom da je prilikom iznošenja napred citiranih izjava postupao u svojstvu sindikalnog predstavnika koji je to svojstvo imao, jer je u tom trenutku bio lice ovlašćeno za predstavljanje i zastupanje sindikata, pri čemu je u tom svojstvu imao pravo da postupa u skladu sa odredbama člana 3. Zakona o udruženjima i člana 23. istog Zakona, pri čemu prilikom davanja spornih izjava za medije tužilac nije postupao suprotno odredbama Statuta Samostalnog sindikata metalaca Srbije od 22.12.2020. godine. Čak naprotiv, prema iskazu predsednika ovog sindikata sindikat i dalje stoji iza reči tužioca koje je isti naveo i u izjavama koje su citirane u spornom rešenju. Tužilac nije izvršio ni povredu radne obaveze izjavama da ima mobinga, koje su napred citirane, te da je svojim izjavama demonstrirao ponašanje koje predstavlja takvo ponašanje da ne može da se nastavi rad kod poslodavca s obzirom da je prilikom iznošenja citiranih izjava postupao u svojstvu sindikalnog predstavnika koje je svojstvo imao.

Drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u svemu prihvatajući razloge date od strane prvostepenog suda.

Vrhovni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašenje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 18. stav 1. tačka 3. podtačka n) Pravilnika o radu od 20.10.2017. godine poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 7. stav 2. tačka 3. Pravilnika o radnoj disciplini, radnoj obavezi i kodeksu ponašanja zaposlenih kod tuženog od 20.10.2017. godine, poslodavac može da otkaže ugovor o radu u slučaju povrede radne discipline predviđene zakonom, pravilnikom o radu, aktom poslodavca i ugovorom o radu, a naročito u slučaju ukoliko falsifikuje, lažno ili netačno izveštava ili iznosi lažne činjenice, menja ili uništava dokumentaciju poslodavca kao i operativnih sistema, ili se utvrdi povezanost zaposlenog sa ovim aktivnostima, dok preme tački 40. istog Pravilnika poslodavac može da otkaže ugovor o radu u slučaju povrede radne discipline predviđene zakonom, pravilnikom o radu, aktom poslodavca i ugovorom o radu, a naročito u slučaju neovlašćenog otkrivanja podataka trećim licima kao što su elementi zarade, kompletna službena dokumentacija, ugovori, dosijei zaposlenih i td, koji bi mogli naštetiti interesima društva, izuzev podataka koji se otkrivaju u postupku pred nadležnim organom.

Odredbom člana 188. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18), propisano je da poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima. Stavom 2. istog člana propisano je da teret dokazivanja da otkaz ugovora o radu ili stavljanje u nepovoljan položaj zaposlenog nije posledica statusa ili aktivnosti iz stava 1. ovog člana je na poslodavcu.

Sindikalni predstavnik ne uživi apsolutnu zaštitu od otkaza ugovora o radu za vreme obavljanja funkcije i po prestanku funkcije, već zaštitu u pogledu statusa i aktivnosti zbog kojih ne može trpeti štetne posledice. Međutim, ako su ispunjeni zakonom propisani uslovi za prestanak radnog odnosa zaposlenom nevezano za sindikalnu aktivnost sindikalni prestavnik je i istom položaju kao i ostali zaposleni. Uzročna veza između sindikalnog delovanja i dovođenja zaposlenog u nepovoljan položaj od strane poslodavca se pretpostavlja. Teret dokazivanja činjenice da razlog za prestanak radnog odnosa ili stavljanje zaposlenog u nepovoljan položaj na bilo koji način ne leži u statusu ili sindikalnom delovanju zaposlenog je na poslodavcu.

Prema Konvenciji MOR 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju prestavnicima radnika u preduzeću i Preporuci broj 133 o radničkim predstavnicima (odeljak III.5) radnički predstavnici uživaju zaštitu od svakog štetnog postupka po njih, posebno od otpuštanja sa posla. Navedena konvencija je ratifikovana zakonom („Službeni list SFRJ“ broj 14/82).

Odredbama člana 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, zagarantovano je pravo na slobodno izražavanje shodno kojem svako ima pravo na slobodu izražavanja koja uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštvanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice.

Radnjama navedenih otkaznih razloga osporenog rešenja tužilac je zastupao prava radnika i iznosio sopstveno mišljenje u okviru sindikalnih aktivnosti, s obzirom da je i u vreme spornih izjava bio lice ovlašćeno za zastupanje sindikata, pri čemu izjave tužioca nisu bile usmerene na poslovanje tuženog, dok nema dokaza da su izjave koje su tužiocu stavljene na teret date sa namerom prikazivanja poslodavca u negativnom svetlu i sa namerom nanošenja štete interesima poslodavca, niti je dokazan interes tužioca da tuženom ugrozi uspeh u poslovanju.

Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da je tužilac do 29.03.2021. godine bio sindikalno neaktivan, a da je nakon izvršenja povrede radne obaveze i radne discipline kod poslodavca 19.03.1921. godine postao „sindikalno aktivan“ kod poslodavca, sa očiglednom namerom da svoja nezakonita postupanja podvede i predstavi kao „sindikalnu aktivnost“.

Rešenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 27.02.2020. godine Sindikalna organizacija „Yura Corporation“ DOO Rača, Ogranak Leskovac upisana je u registar sindikata pod brojem 25172, a SSMS je izdao potvrdu broj 06 od 27.02.2020. godine da je tužilac lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje sindikalne organizacije koja potvrda je dostavljena tuženom putem mejla 09.04.2020. godine. Na sednici održanoj 25.03.2021. godine Odbor regionalne organizacije SSMS za Istočnu Srbiju je doneo odluku kojom je imenovao povereništvo sindikalne organizacije SSMS „Yura Corporation“ DOO Rača, Ogranak Leskovac i za poverenika je imenovan tužilac i ta odluka je zavedena kod tuženog 29.03.2021. godine, a rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je dana 12.04.2021. godine, kada je tužilac već imao status glavnog poverenika sindikata.

Nije od pravnog značaja u kom trenutku je tuženi saznao da je sindikat registrovan i da je tužilac izabran za poverenika, niti da li sindikat ima status reprezentativnog, kao ni u kom obimu je tužilac obavljao sindilne aktivnosti, već je odlučna činjenica da je u trenutku izdavanja upozorenja i donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu sindikat bio registrovan i tužilac je imao status glavnog poverenika. Na tuženom je bio teret dokazivanja da je otkaz ugovora o radu posledica isključivo toga da tužilac nije poštovao radne obaveze i radnu disciplinu, što tuženi u ovom postupku nije učinio.

Tuženi nije dokazao ni da je VV, koji je potpisao sporno rešenje bio ovlašćen za tu radnju u smislu člana 192. Zakona o radu, odnosno da je imao pisano ovlašćenje izdato od strane BB, koji je u uvodnom delu istog rešenja označen kao zastupnik tuženog, zbog čega su neosnovani surpotni navodi reviziji tuženog.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odbijen je zahtev tužioca na ime naknade za sastav odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice i na osnovu člana 154.stav1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković