Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3079/16 od 24.05.2017. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepeno rešenje kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje je potvrđeno.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Gž1 70/15 od 29.09.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Trsteniku P1 68/14 od 11.06.2015. godine kojim je odbijen predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova postupka u toj parnici.

Protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3079/16 od 24.05.2017. godine i rešenja Višeg suda u Kruševcu Gž1 70/15 od 29.09.2015. godine, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11, 55/14), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Razmatrajući dozvoljenost izuzetne revizije, u delu u kom je izjavljena protiv drugostepene presude od 24.05.2017. godine kojom je pravnosnažno odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva tužioca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer u tom delu revizija tužioca ne ukazuje da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili da postoji potreba novog tumačenja prava ili neujednačena sudska praksa, budući da odluke i razlozi u konkretnoj činjenično pravnoj situaciji ne odstupaju od važeće sudske prakse. Osim toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, ne predstavljaju razloge za izjavljivanje posebne revizije.

Nadalje, u odnosu na pravnosnažno rešenje kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje i pravnosnažno rešenje kojim je odbijen predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova postupka u toj parnici, Vrhovi kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404 ZPP za izuzetnu dozvoljenost revizije, jer primena procesnog prava (odredaba ZPP) na kom su zasnovana pobijana rešenja, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja konkretnog slučaja, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u delu u kom je izjavaljena protiv pravnosnažene odluke kojom je odlučeno odbijanjem tužbenog zahteva u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je podneta je 01.10.2013. godine, a vrednost predmeta spora opredeljena je iznosom od 155.664,00 dinara, koji očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, pa je pobijana drugostepena odluka doneta u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. u vezi stava 3. ZPP, u kome revizija nije dozvoljena, usled čega je, primenom člana 479. stav 6. ZPP, revizija tužioca nedozvoljena.

Ispitujući dozvoljenost revizije u preostalom delu u kom je izjavljena protiv pravnosnažnih rešenja (kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje i predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova postupka), u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. stav 6 ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da revizija nije dozvoljena.

Članom 420. stav 1. ZPP, propisano je da stranke mogu da izjave reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana, propisano je da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

U konkretnom slučaju, rešenjem kojim je odbijen predlog za vraćanje u pređašnje stanje i rešenjem kojim je odbijen zahtev stranke za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi, postupak se pravnosnažno ne okončava, zbog čega revizija u delu u kom je izjavljena protiv tih rešenja (vrste rešenja) nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić