.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1392/2020
28.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Danilo Žarković advokat iz ..., protiv tužene Mesne zajednice „BB“ čiji je punomoćnik Miloš Srećković advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3730/19 od 10.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 28.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3730/19 od 10.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 86/18 od 20.06.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da na ime neisplaćene zarade isplati tužiocu iznos od 83.938,02 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2018. godine do isplate i na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor iznos od 7.994,10 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 31.05.2018. godine do isplate, sve u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev za isplatu zarade preko dosuđenog iznosa od 83.938,02 dinara do traženih 167.876,04 dinara i u delu zakonske zatezne kamate na razliku između traženog i dosuđenog iznosa. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da isplati tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 51.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate u roku od osam dana pod pretnjom izvršenja. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da se tužilac oslobađa obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3730/19 od 10.02.2020. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena i presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 86/18 od 20.06.2019. godine preinačena u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu kojim je tužena obavezana da isplati tužiocu zaradu u iznosu od 83.938,02 dinara sa zateznom kamatom od 31.05.2018. godine do isplate, tako što je ovaj deo tužbenog zahteva odbijen, a preinačena je i odluka o troškovima parničnog postupka tako što je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je u preostalom usvajajućem delu kojim je tužena obavezana da tužiocu na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor isplati iznos od 7.994,10 dinara sa zateznom kamatom od 31.05.2018. godine do isplate žalba tužene odbijena i presuda u tom delu potvrđena. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da naknadi tuženoj troškove žalbenog postupka u iznosu od 10.800,00 dinara u roku od 15 dana.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se konkretno ne ukazuje na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz stava 2. navedenog člana zbog kojih se, pod uslovima iz člana 407. stav 2. tačka 2. ZPP, ovaj vanredni pravni lek može izjaviti, niti da je drugostepeni sud pogrešno primenio ili propustio da primeni neku procesnu odredbu.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Saveta tužene od 07.04.2014. godine postavljen za sekretara Mesne zajednice za vremenski period od četiri godine, s`tim što će sva prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i po osnovu rada ostvarivati počev od 08.04.2014. godine. Radni odnos tužioca prestao je 10.04.2018. godine, istekom vremena od četiri godine, o čemu je doneto rešenje predsednika Saveta tužene Mesne zajednice od istog datuma. Po donošenju ovog rešenja tužilac nije zasnovao radni odnos i kao nezaposleno lice prijavljen je kod Nacionalne službe za zapošljavanje.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja drugostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio isplatu tri zarade koju je primao u vreme prestanka radnog odnosa.
Ovaj tužbeni zahtev tužilac je zasnovao na članu 70. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 48/91 ... 23/13).
Shodna primena navedenog zakona na funkcionere i službenike u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave prestala je 01.12.2016. godine - danom početka primene Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 21/16). Prema članu 1. stav 1. tog zakona, njime se uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave, a shodna primena odredbi tog zakona predviđena je i za zaposlene u organima gradskih opština, kao i u službama i organizacijama koje prema posebnom zakonu osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine radi obavljanja poslova uprave.
Ustavom Republike Srbije predviđeno je da su jedinice lokalne samouprave opštine, gradovi i Grad Beograd (član 188. stav 1). Odredbom člana 3. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 129/07) propisano je da se lokalna samouprava ostvaruje u opštini, gradu i Gradu Beogradu (jedinice lokalne samouprave). Prema članu 8. i članu 72. stav 1. i 2. tog zakona, radi zadovoljavanja opštih, zajedničkih i svakodnevnih potreba stanovništva na određenom području jedinice lokalne samouprave (selu, odnosno delovima gradskih naselja) mogu se obrazovati mesne zajednice ili drugi oblici mesne samouprave u skladu sa zakonom i statutom jedinice lokalne samouprave.
Iz izloženog sledi da mesna zajednica nije jedinica lokalne samouprave već oblik mesne samouprave koji se osniva radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva, pa se na tužioca ne primenjuje odredba člana 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Na radni odnos tužioca kod tuženog primenjuju se odredbe Zakona o radu, a tim zakonom nije predviđeno pravo čije ostvarenje tužilac traži u ovom sporu. S`toga, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zbog čega je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
