Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca da mu tužena, na ime zakonske zatezne kamate zbog kašnjenja u isplati poklon čestitke u iznosu od 2.000,00 dinara za dvoje maloletne dece za Novu 2018. godinu, isplati iznos od 159,72 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Zakonom o Budžetu RS za 2018. godinu nisu bila predviđena niti odobrena sredstva za poklon – novčanu čestitku za Novu godinu, a tužilac u skladu sa čl. 228. i 231. ZPP nije dokazao tvrdnju da je tuženi kao poslodavac, u skladu sa zaključkom Vlade RS od 27.12.2017. godine (kojim je preporučeno organima državne uprave, službama Vlade i svim drugim direktnim odnosno indirektnim korisnicima budžeta RS koji nisu u prethodnoj godini prava stečenih u 2014. godini pa nadalje obezbedili deci svojih zaposlenih poklone za Božić i Novu godinu u skladu sa opštim aktom, da to učine do 31.12.2017. godine u iznosu od po 1.000,00 dinara po detetu, za 2015, 2016, 2017. i 2018. godinu) doneo rešenje kojim je tužiocu odredio isplatu sredstava za obezbeđenje poklon čestitke za Novu 2018. godinu u iznosu od 1.000,00 dinara po maloletnom detetu, odnosno u iznosu od ukupno 2.000,00 dinara, samim tim nije dokazao da je i kada poklon čestitka za Novu 2018. godinu tužiocu isplaćena, odnosno da je isplaćena u docnji, za koji slučaj bi mu pripadalo pravo na isplatu obračunate zakonske zatezne kamate kao glavog duga.

U takvom slučaju nižestepeni sudovi su prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari doneli odluku u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda da se obračunata zakonska zatezna kamata na iznos glavnice, za period od dospeća do isplate, može dosuditi u vidu glavnog i samostalnog potraživanja nakon isplate glavnog duga, što u konkretnom slučaju tužilac nije dokazao, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjenično - pravnoj situaciji. Iz pravnosnažne odluke na koju se tužilac poziva u reviziji proizlazi ocena osnovanosti zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati glavnog duga, u situaciji kada je u postupku utvrđeno da je glavni dug isplaćen, što nije situacija u konkretnom slučaju.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 08.02.2018. godine, sa zahtevom za isplatu poklon čestitke za Novu 2018. godinu za dvoje maloletne dece u iznosu od po 9.313,00 dinara, odnosno radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 18.626,00 dinara. Podneskom od 21.09.2018. godine tužilac je preinačio tužbu, utoliko što je tražio isplatu zakonske zatezne kamate zbog docnje u isplati poklon čestitke za Novu 2018. godinu u iznosu od 159,72 dinara. Prvostepena presuda doneta je 24.10.2018. godine, a drugostepena presuda doneta je 16.01.2020. godine.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić