Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Svetislav Jovanović i Nemanja Rubež, advokati iz ..., protiv tuženih Saobraćajnog preduzeća „Lasta“ a.d. Beograd, Samostalnog sindikata radnika SP „Lasta“ a.d. Beograd i Nezavisnog sindikata radnika SP „Lasta“ a.d. Beograd, koje zastupa punomoćnik Dragan Milovanović, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 558/21 od 17.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 08.07.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž1 558/21 od 17.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P1 195/19 od 30.11.2020. godine, stavom prvim izreke, Viši sud u Beogradu oglasio se apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje i odbacio tužbu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženima solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž1 558/21 od 17.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno rešenje Višeg suda u Beogradu P1 195/19 od 30.11.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju na osnovu člana 403. stav 2. tačka 1, člana 420. i 447. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka i člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Prema stanju u spisima, tužilac je tužbenim zahtevom tražio da se utvrdi da je ništav član 52. stav 1. Kolektivnog ugovora broj 5457 od 18.06.2016. godine, Saobraćajnog preduzeća „Lasta“ a.d. Beograd, kojom odredbom je regulisana visina osnovne zarade za najjednostavniji rad i to u iznosu od 7.616,98 dinara, zbog nesaglasnosti ove odredbe Kolektivnog ugovora sa odredbama člana 111. i 112. Zakona o radu. Ovo stoga što se u skladu sa navedenim odredbama zakona minimalna zarada određuje na osnovu odluke o minimalnoj ceni rada koju utvrđuje Socijalno-ekonomski savet RS, dok je spornom odredbom Kolektivnog ugovora zarada za najjednostavniji rad određena u bruto iznosu. Tužilac u tužbi navodi da to ima kao krajnju posledicu da je osnovna zarada tužioca koja je regulisana zaključenim ugovorom o radu između tužioca i tuženog manja u odnosu na zakonom propisanu, s obzirom da se zarada tužioca mora obračunati množenjem koeficijenta zaposlenog sa minimalnom cenom rada u skladu sa odlukom Socijalno-ekonomskog saveta RS, pa su spornom odredbom Kolektivnog ugovora od 18.06.2016. godine utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom.

Prvosepeni sud je, primenjujući odredbe člana 16. i 443. ZPP, ocenio da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, izmene i dopune zaključenog Kolektivnog ugovora između učesnika Kolektivnog ugovora, za koje bi bio nadležan viši sud, već postupak za ocenu zakonitosti sporne odredbe Kolektivnog ugovora, odnosno njene usklađenosti sa zakonom, koji je, prema odredbi člana 45. Zakona o Ustavnom sudu, u nadležnosti Ustavnog suda. Kako u u konkretnom slučaju ne postoji nadležnost suda za rešavanje predmetnog spora, viši sud se oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u ovoj pravnoj stvari, ukinuo sve sprovedene radnje i tužbu odbacio.

Odredbom člana 23. stav 1. tačka 8. Zakona o uređenju sudova, propisano je da viši sud u prvom stepenu sudi u sporovima povodom kolektivnih ugovora ako spor nije rešen pred arbitražom.

Odredbom člana 16. stava 1. ZPP propisano je da sud u toku celog postupka po službenoj dužnosti pazi da li rešavanje spora spada u sudsku nadležnost, a stava 2. ovog člana da će se sud oglasiti nenadležnim, ukinuti sve sprovedene radnje u postupku i odbaciti tužbu, ako u toku postupka utvrdi da za rešavanje spora nije nadležan sud nego neki drugi organ.

Odredbom člana 443. ZPP propisano je da u postupku u parnicama povodom kolektivnog ugovora učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora ostvaruju zaštitu prava kada nastane spor o pojedinom spornom pitanju u postupku zaključivanja, odnosno izmena i dopuna zaključenog kolektivnog ugovora, pod uslovom da spor o spornom pitanju nije rešen mirnim putem ili putem arbitraže koju su obrazovali učesnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona.

Prema odredbi člana 45. tačka 5. Zakona o Ustavnom sudu („Sl. glasnik RS“, br. 109/07,99/11,18/13- Odluka US, 40/15 i 103/15), Ustavni sud odlukom utvrđuje da kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je nalaženje drugostepenog suda da je osnovano prvostepeni sud doneo rešenje kojim se oglasio nenadležnim, imajući u vidu da je ocena zakonitosti sporne odredbe kolektivnog ugovora, prema odredbi člana 45. tačka 5. Zakona o Ustavnom sudu, u nadležnosti Ustavnog suda, a da tužilac tužbenim zahtevom nije tražio da se utvrdi ništavost kolektivnog ugovora zbog razloga propisanih odredbom člana 443. ZPP, u kom slučaju bi, prema odredbi člana 23. Zakona o uređenju sudova, za odlučivanje bio nadležan Viši sud u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se tužilja u reviziji neosnovano poziva na navodno drugačiju sudsku praksu apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, jer se odluke dostavljene uz reviziju kao dokaz o ispravnosti tužiljinih tvrdnji ne odnose na isti predmet spora, već na ništavost ugovora o radu i sporove o ništavosti kolektivnih ugovora nastalih povodom njihovog zaključenja.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić