.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1409/2024
03.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ... – ..., čiji je punomoćnik Mile Romčević advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, Vojnomedicinska akademija sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 92/24 od 17.01.2024. godine, u sednici održanoj 03.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 92/24 od 17.01.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 92/24 od 17.01.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1982/23 od 25.09.2023. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku od 19.09.2022. godine. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužilji na ime razlike između isplaćene i pripadajuće razlike osnovne zarade, uvećanja zarade od 20 % zbog posebnih uslova službe u Vojsci Srbije, minulog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih praznika za period od 01.12.2019. godine pa do 30.06.2022. godine, isplati ukupan iznos od 87.163,20 dinara u pojedinačnim navedenim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na svaki od iznosa,sve bliže navedeno u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd kao i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Beograd, a sve na iznose iz stava drugog izreke presude. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove ovog postupka u iznosu od 134.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom petim izreke tužilja je oslobođena plaćanja sudski taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 92/24 od 17.01.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1982/23 od 25.09.2023. godine u stavu drugom, trećem i četvrtom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je, zbog pogrešne primene materijalnog prava, blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužene u ovom sporu nije dozvoljena.
Podnetom tužbom tražena je isplata na ime razlike između isplaćene i pripadajuće razlike osnovne zarade, uvećanja zarade od 20 % zbog posebnih uslova službe u Vojsci Srbije, minulog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih praznika za period od 01.12.2019. godine do 30.06.2022. godine, kada je tužilji isplaćivana plata u visini minimalne zarade.
O tužbenim zahtevima u ovom sporu odlučeno je primenom Zakona o Vojsci Srbije, Zakona o radu i Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije koji se odnose na sporna potraživanja. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potreba novog tumačenja prava.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odredbom člana 403. stav 3 ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 07.12.2021. godine, preinačena 19.09.2022. godine, a pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS, pa je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
