Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju iz svih razloga predviđenih članom 403. stav 2. i članom 407. stav 3. i 4. ZPP..

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/23), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tužene na određeno vreme počev od 2013. godine, na radnom mestu ..., na osnovu više sukcesivno zaključenih ugovora o radu. Prema poslednjem ugovoru o radu koji je zaključila sa tuženom broj ... od 05.09.2018. godine, tužilja je zasnovala radni odnos radi obavljanja poslova ... – ..., u matičnoj školi, počev od 01.09.2018. godine, do preuzimanja zaposlenog, odnsono do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31.08.2019. godine. Pre isteka ugovora o radu tužena je 22.08.2019. godine odobrila tužilji porodiljsko odsustvo sa početkom od 23.08.2019. godine i odsustvo radi nege deteta sa početkom od 24.10.2019. godine, koje se završava istekom 365 dana od otpočinjanja porodiljskog odsustva, odnosno 23.08.2020. godine, s tim da je tužilja dužna da se javi na rad 24.08.2020. godine. Rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ... od 24.08.2020. godine, tužilji je prestao radni odnos na određeno vreme dana 23.08.2020. godine, istekom roka na koji je zaključen. Na navedeno rešenje tužilja je izjavila prigovor Školskom odboru tužene, koji je odlukom od 02.09.2020. godine konstatovao da nije merodavan za odgovor na prigovor tužilje i da je neophodno konsultovati pravnika – sekretara, pa kako je isti na godišnjem odmoru, čeka se njen povratak radi odgovora na ovaj predmet.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je osporeno rešenje direktora tužene broj ... od 24.08.2020. godine nezakonito, na osnovu člana 175. stav 1. tačka 1. i 185. stav 1. Zakona o radu, kao i da je nezakonita odluka Školskog odbora tužene broj ... od 02.09.2020. godine, u smislu člana 168. stav 2. i 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, zbog čega je usvojio zahtev tužilje u ovom delu i poništio navedene akte tužene.

Drugostepeni sud je u navedenom delu ukinuo prvostepenu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje, nalazeći da je ista u tom delu zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1 tačka 12.

Kada je reč o preostalom delu zahteva tužilje, koji se odnosi na utvrđenje da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 01.09.2019. godine, nižestepeni sudovi zaključuju da se ne mogu primeniti odredbe člana 37. stav 1. Zakona o radu koji propisuje mogućnost prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme pod određenim uslovima, s obzirom na to da se za radnu sredinu kod tužene, kao lex specialis primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji članom 155. stav 10. izričito propisuje da radni odnos zasnovan na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda u pobijanom delu zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 1. stav 1. Zakona o radu (''Sl. glasnik RS'', br 24/05...) propisano je da se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređuju ovim zakonom i posebnim zakonom, u skladu sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama.

Članom 154. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Sl. glasnik RS, br. 88/17 ... 10/19), važećeg u odnosnom periodu, propisano je da se prijem u radni odnos na neodređeno vreme vrši na osnovu konkursa koji raspisuje direktor.

Članom 155. stav 10. istog zakona propisano je da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Iz navedenih odredaba proizlazi da se odredbe Zakona o radu primenjuju na zaposlene čiji radni odnos nije regulisan posebnim zakonom, odnosno u delu koji nije regulisan posebnim zakonom. Kako je za zaposlene u sistemu obrazovanja donet poseban zakon - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), to se na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao lex specialis, primenjuju odredbe ovog posebnog zakona, pa samim tim i u ovoj pravnoj stvari prilikom odlučivanja o osnovanosti zahteva tužilje u pobijanom delu.

U konkretnom slučaju, kod utvrđenog da je tužilja kod tužene zasnovala radni odnos na određeno vreme na osnovu ugovora o radu za period od 01.09.2018. godine do 31.08.2019. godine, radi obavljanja poslova ...-..., da je navedeni ugovor zaključen na osnovu člana 155. stav 2. tačka 3. ZOSOV– do preuzimanja zaposlenog sa liste tehnoloških viškova odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu, da je pre isteka ugovorenog roka tužilja otpočela korišćenje porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, te da se sa odsustva vratila 24.08.2020. godine, kada joj je tuženi uručio rešenje o prestanku radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, pravilan je i prema stanovištu ovog suda zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužilje kojim traži utvrđenje da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 01.09.2019. godine, neosnovan. Ovo zato što ustanove obrazovanja, na osnovu imperativne odredbe predviđene članom 154. stav 1. ZOSOV, nemaju mogućnost da bez javnog konkursa i zakonom predviđene procedure vrše prijem lica u radni odnos na neodređeno vreme. Kod izloženog, a nasuprot navodima revizije, bez značaja za pravilnost pobijane presude je okolnost kako tužilja kvalifikuje svoj zahtev – kao zahtev za preobražaj radnog odnosa iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme ili kao zahtev za utvrđenje da je radni odnos na neodređeno vreme zasnovan na osnovu člana 32. Zakona o radu.

Pri tom, ovaj sud ukazuje da ni po članu 32. Zakona o radu u konkretnom slučaju ne bi bili ispunjeni uslovi za utvrđenje da je došlo do zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme.

Naime, odredbom člana 187. stav 1. i 2. Zakona o radu propisana je posebna zaštita od otkaza ugovora o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, tako što se zaposlenom na određeno vremen rok na koji je ugovorom zasnovao radni odnos produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Ova pravna norma je imperativnog karaktera i deluje po samom zakonu, što znači da se ugovor o radu na određeno vreme po samom zakonu produžava sve do momenta dok traje zakonski osnov zaštite materinstva, pa je bez pravnog značaja okolnost što tuženi poslodavac nije formalno sa tužiljom sačinio aneks ugovora o radu za vreme njenog odsustva. Kako je tužilja primila rešenje o prestanku radnog odnosa istog dana kada se vratila sa odsustva (24.08.2020. godine), sledi da ista nije provela nijedan radni dan obavljajući faktički poslove nastavnika nakon isteka zakonske zaštite, pa ni po članu 32 Zakona o radu ne bi bio ispunjen uslov za nastupanje pravne fikcije o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković