Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je inženjer stočarstva sa završenim sedmim stepenom stručne spreme i bio je u radnom odnosu kod tuženog od 2016. godine, u početku na određeno, a počev od 16.12.2019. godine na neodređeno vreme. Tužilac je bio poslovođa farme konja, zadužen za organizaciju rada zaposlenih koji su se bavili brigom o konjima i nadzirao je njihov rad. Za vreme sezone vodio je školu jahanja, a obavljao je i druge poslove u vezi turizma organizujući razne svečanosti i prijem ekskurzija koje su posećivale farmu konja. Pored brige o zdravlju i ishrani konja tužiočev posao je bio i da vodi računa o tehničkoj ispravnosti i bezbednosti vozila koja se koriste za prevoz posetilaca i zaposlenih, kao i opreme koja se koristi u radu sa konjima. Do 2019. godine tuženi je imao sistematizovano i mesto upravnika odgajivačnice konja koje je bilo popunjeno, a na farmi konja je bilo zaposleno još deset lica zaduženih za organizovanje konjskih trka, školu jahanja i brigu o konjima. Nakon odlaska upravnika odgajivačnice konja u penziju, odgajivačnica konja je prestala sa radom, a tužiočevo radno mesto je ukinuto.

Pošto 2020. godine nije obnovljena licenca za odgoj konja, rešenjem Ministarstva poljoprivrede od 12.10.2020. godine tuženi je brisan iz registra odgajivačkih organizacija. Zbog toga je, kao i zbog smanjenja ukupnog broja grla i zakupljenih parcela došlo do organizacione promene kada je tuženi, 02.11.2020. godine, izmenio Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 25.12.2017. godine (pravilnik je stupio na snagu 02.11.2020. godine, danom objavljivanja na oglasnoj tabli tuženog). Na dan izmene Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženi je zapošljavao ukupno 154 zaposlenih, od čega njih 11 u radnoj jedinici “Farma konja“. U radnoj jedinici „Farma konja“ ukinuta su radna mesta upravnika farme konja i poslovođe farme konja, na koje je bio raspoređen tužilac kao jedini izvršilac. U radnoj jedinici „Turizam“ sistematizovano je radno mesto „koordinator u turizmu“ za koje radno mesto je predviđena visoka stručna sprema sedmog stepena opšteg, ekonomskog ili ugostiteljskog smera, kao i pet godina radnog iskustva na sličnim poslovima. Tužiocu nisu ponuđeni radna mesta upravnika farme konja jer je ukinuto, niti koordinatora u turizmu, jer ne ispunjava uslove. Poslovi koje je tužilac obavljao, osim onih vezanih za odgajivačnicu koja je postojala u okviru farme konja i koja više ne postoji, sada obavljaju ostali zaposleni, dok poslove njihovog organizovanja i poslove koji se odnose na turističko poslovanje tuženog vrši koordinator u turizmu kome je u opis poslova sistematizovana kontrola svih poslova na farmi konja, uključujući i finansije, uzgoj, treninge, školu jahanja, upravljanje prodajom i prihodima, ljudskim resursima, održavanje i organizacija konjičkih trka, rad restorana i održavanje zelenih površina, kao i komunikacija sa proizvođačima, organizatorima, dobavljačima i drugo, dok deo poslova obavlja po potrebi angažovan veterinar.

Prema tome, pošto je tužiočevo radno mesto ukinuto, a nije postojalo upražnjeno drugo radno mesto koje je odgovarajuće za tužiočevu stručnu spremu i kvalifikacije, tuženi je 05.11.2020. godine doneo osporeno rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu zato što je, usled organizacionih promena kod poslodavca, prestala potreba za njegovim radom, a da pri tom ne postoji nijedno radno mesto na koje je mogao biti premešten, odnosno raspoređen u skladu sa stručnom spremom. Tuženi je isplatio tužiocu otpremninu i odredio da će mu sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja koje je ostvario do dana prestanka radnog odnosa, biti isplaćene najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Tužilac je rešenje o otkazu primio 09.11.2020. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Pošto je tužiocu otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik“ broj 24/2005...95/18), pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tuženi poslodavac imao po zakonu pravo da odluči kojim će radnicima otkazati ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška, uz uslov da postoje objektivni razlozi za otkaz i da odgovarajuće promene moraju imati objektivnu strukturnu vrednost da bi se otkaz mogao smatrati opravdanim. Određene ekonomske organizacione i tehnološke promene moraju biti izvršene, a njihov rezultat mora biti ukidanje radnog mesta ili smanjenje obima posla na određenom radnom mestu. Kako je kod tuženog došlo do organizacionih promena koje su dovele do ukidanja radnog mesta na kojem je tužilac radio a tuženi nije imao mogućnosti da ga rasporedi na drugo radno mesto to je otkaz ugovora o radu zakonit.

Revizijskim navodima se ponavlja ono što se ističe i u žalbi protiv prvostepene presude, a to je da kod tuženog na farmi konja nije smanjen obim poslova i da stoga nisu ispunjeni zakonski uslovi za otkaz tužiocu. Međutim, ovakvi navodi su suprotni utvrđenom činjeničnom stanju (broj konja je smanjen sa oko 100 u 2016. godini, na 60 u 2020. godini i na oko 40 u vreme presuđenja, a poslove oko konja obavljaju drugi radnici uz svoje obaveze, u skladu sa izmenjenim pravilnikom). Pri tom je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, pa suprotni navodi revizije, koji predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi, nisu osnovani iz istih razloga koje je naveo i drugostepeni sud, zbog čega je Vrhovni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 414. ZPP.

Kako tužilac nije uspeo u postupku po reviziji, a izdaci za sastav odgovora na reviziju nisu potrebne za vođenje parnice, odluka o troškovima postupka po reviziji iz stava drugog izreke doneta je na osnovu člana 165. stav 1. u vezi s čl. 153. stav 1. i 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković