Ispitujući pobijanu drugostepenu presudu u granicama revizijskih navoda u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti i na koju tužilac ukazuje u reviziji. Suprotno revizijskim navodima tužioca, sud nije odlučio o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, kada je utvrdio da javna isprava koju je tužilac dostavio kao dokaz da ima odgovarajući stepen stručne spreme nije verodostojna isprava.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP jer je drugostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi tužioca, izjavljenoj protiv prvostepene presude, pravilno primenio sve relevantne odredbe ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama, tužilac je dana 12.06.1996. godine zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, na poslovima sa drugim stepenom stručne spreme. Tužilac je potom sa tuženim zaključio ugovor o radu, dana 01.08.2002. godine, na poslovima sa petim stepenom stručne spreme. Povodom Odluke direktora tuženog od 09.12.2016. godine da se izvrši provera diploma svih zaposlenih, upućen je zahtev Građevinskoj školi u Beogradu za proveru verodostojnosti uverenja o položenom specijalističkom ispitu tužioca od 14.06.2000. godine za obrazovni profil ... . Građevinska škola je dostavila tuženom dopis od 28.02.2017. godine, u kom je navela da je uvidom u matičnu knjigu za školsku 1999/2000 godinu utvrđeno da nema podataka na ime tužioca, kao i da je tužilac vanredno pohađao i završio obrazovni profil ... i da mu je izdata diploma treći stepen dana 07.11.1998. godine. Kod tuženog je potom obrazovana komisija za utvrđivanje činjeničnog stanja u vezi sa proverom verodostojnosti uverenja tužioca o njegovoj stručnoj spremi. Zakonski zastupnik tuženog doneo je upozorenje o otkazu ugovora o radu dana 20.04.2017. godine, na koje se tužilac izjasnio. Tužiocu je radni odnos prestao rešenjem o otkazu ugovora o radu od 19.07.2017. godine, zbog povrede radne obaveze utvrđene članom 179. stav 2. tačka 5, u vezi člana 14. stav 1. alineja 9, Ugovora o radu, u vezi sa članom 15. stav 1. Zakona o radu, odnosno član 14. stav 1. Zakona o radu važećeg u periodu zaključenja ugovora o radu, kao i zbog nepoštovanja radne discipline, predviđene članom 179. stav 3. tačka 6) kao i tačka 8) Zakona o radu.

Prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev tužioca da se poništi navedeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i da se tužilac vrati na rad. Prvostepeni sud nalazi da je tužilac na opisani način učinio produženu povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu i produženu radnju nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 6. istog zakona jer je poslodavcu dao netačne podatke koji su bili odlučni za zasnivanje radnog odnosa. Nalazi da je osporeno rešenje doneto u okviru subjektivnog i objektivnog roka za davanje otkaza po ovom osnovu, u skladu sa članom 184. važećeg Zakona o radu. Smatra da je tužilac upotrebom neverodostojne diplome o stečenom obrazovanju doveo tuženog poslodavca u zabludu u pogledu činjenica o stručnoj spremi i održavao ga u zabludi sve vreme trajanja radnog odnosa, pa je otkaz učinjen na zakonit način. Tako iznete razloge prihvata i drugostepeni sud kao pravilne.

Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo.

Razlozi zbog kojih poslodavac može dati otkaz zaposlenom predviđeni su odredbom člana 179. Zakona o radu. Kao jedan od razloga, prema članu 179. stav 3. tačka 6. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/2005...13/2017-Odluka US), važećeg u vreme donošenja rešenja o otkazu, predviđen je slučaj kada zaposleni ne poštuje radnu disciplinu na taj način što je poslodavcu dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa. Odredbom člana 15. tačka 3. istog zakona predviđena je obaveza zaposlenog da obavesti poslodavca o bitnim okolnostima koje utiču ili bi mogle da utiču na obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu. U vreme zaključenja navedenog ugovora o radu, kojim je tužilac raspoređen na poslove za čije je obavljanje potreban peti stepen stručne spreme, odredbom člana 14. stav 1. tada važećeg Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.70/2001 i 73/2001) bila je predviđena obaveza zaposlenog da obavesti poslodavca o svom zdravstvenom stanju ili drugim okolnostima koje bitno utiču na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos ili mogu da ugroze život i zdravlje drugih lica. U slučaju da zaposleni ne postupi u skladu sa stavom 1. ovog člana, poslodavac je bio ovlašćen da u skladu sa stavom 3. iste odredbe zaposlenom otkaže ugovor o radu. Važeći Zakon o radu više ne sadrži navedenu odredbu već taj razlog za otkaz ugovora o radu propisuje u odredbi člana 179. st. 3 tač. 6., a u odredbi člana 184. Zakona o radu rokove u okviru kojih poslodavac može dati zaposlenom otkaz (šest meseci od sazananja za činjenice i godinu dana od nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza).

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac 2002. godine zasnovao kod tuženog radni odnos na poslovima sa petim stepenom stručne spreme. U naknadno sprovedenom postupku provere diploma svih zaposlenih utvrđeno je da Građevinska škola u Beogradu ne poseduje u evidenciji uverenje o položenom specijalističkom ispitu tužioca, tj. da tužilac poseduje samo diplomu za treći stepen izdatu 07.11.1998. godine. Imajući u vidu da prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac ne poseduje odgovarajući stepen stručne spreme za posao za koji je zaključio ugovor o radu, nižestepeni sudovi zaključuju da je tužilac na opisani način učinio produženu povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, odnosno produženu radnju nepoštovanja radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 6. istog zakona. Tužilac je tuženom poslodavcu protivno obavezi iz člana 15. tačka 3. Zakona dao netačne podatke o činjenicama koje su bile bitne za zasnivanje radnog odnosa, u pogledu posedovanja odgovarajućeg stepena stručne spreme. Kako je utvrđeno postojanje razloga za otkaz, pravilna je odluka nižestepenih sudova kojom se odbija zahtev tužioca da se poništi navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu, kao i zahtev tužioca da se vrati na rad. Nije utvrđena nezakonitost učinjenog otkaza, niti procedure davanja otkaza.

Revizijom tužioca osporava se pre svega zaključak nižestepenih sudova da predmetno uverenje o položenom specijalističkom ispitu tužioca ne predstavlja javnu ispravu. Ukazuje se na odredbu člana 82. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, shodno kojoj škola poništava javnu ispravu, između ostalog, ukoliko nije izdata na osnovu propisane evidencije ili podaci u ispravi ne odgovaraju podacima u evidenciji. Kako škola nije poništila predmetno uverenje, revident smatra da ono i dalje postoji u formi javne isprave i proizvodi pravno dejstvo, pa je izvesno da je tužilac položio specijalistički ispit, a da škola nije uredno vodila evidenciju. U prilog navedenom, tužilac dostavlja izjavu referenta BB koja je potpisala sporno uverenje, sačinjenu dana 05.10.2020. godine i overenu pred javnim beležnikom. Osporava se i zaključak nižestepenih sudova da je rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u okviru rokova predviđenih odredbom člana 184. Zakona o radu, budući da je tuženi još 2002. godine raspolagao informacijom da Građevinska škola ne poseduje uverenje o položenom specijalističkom ispitu tužioca. Ističe da je tužilac zasnovano radni odnos kod tuženog Ugovorom od 12.06.1996. godine, a ne spornim Ugovorom od 01.08.2002. godine koji je tužiocu otkazan, pa je mogao biti otkazan samo Ugovor o radu od 12.06.1996. godine.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje iznete revizijske navode tužioca neosnovanim. U konkretnom slučaju utvrđeno je da predmetno uverenje o položenom specijalističkom ispitu tužioca ne predstavlja javnu ispravu jer ista nije izdata od strane nadležnog organa (škole), u skladu sa odredbom člana 238. ZPP. Stoga navedeno uverenje nije ni moglo biti poništeno kao javna isprava u smislu odredbe člana 82. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju jer u pravnom prometu ni ne postoji u formi javne isprave. Nepotrekpljeni su revizijski navodi tužioca da je uverenje tužioca o položenom specijalističkom ispitu validno, ali da nije zavedeno u evidenciji škole. Nedozvoljen je revizijski navod tužioca kojim u reviziji ukazuje na novu činjenicu (izjava referenta koji je potpisao uverenje).

U vezi sa revizijskim navodom tužioca da otkaz ugovora o radu nije dat u okviru rokova predviđenih odredbom člana 184. Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je težina učinjene povrede radne obaveze u konkretnom slučaju takva da se ne mogu primeniti rokovi predviđeni navedenom odredbom člana 184. Zakona o radu. Neistinito uverenje o stručnoj spremi ne može se osnažiti protekom vremena. Tužilac ne poseduje odgovarajući stepen stručne spreme za obavljanje posla za koji ima zaključeni ugovor o radu. Takav nedostatak ne može se otkloniti protekom rokova iz člana 184. Zakona o radu, niti se posao može obavljati bez odgovarajuće kvalifikacije za taj posao. Kako je tužilac spornim Ugovorom o radu od 01.08.2002. godine zasnovao radni odnos na poslovima na kojima se zahteva peti stepen stručne spreme, pravilno je otkazan upravo taj Ugovor o radu, nasuprot drugačijim revizijskim navodima tužioca.

Iz svih navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tužioca kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić