U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Zorana Hadžića i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Mitrović, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Vibac Balcani“ Kočino Selo, čiji je punomoćnik Aleksandar Janković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 79/22 od 01.11.2022. godine, u sednici održanoj 12.12.2024. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 79/22 od 01.11.2022. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 307/20 od 02.11.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 10.01.2018. godine kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu broj ... od 24.04.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 195.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 79/22 od 01.11.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Jagodini P1 307/20 od 02.11.2021. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ... od 10.01.2018. godine, kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu broj ... od 24.04.2017. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 255.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao drugostepenu presudu na osnovu člana 408. i 441. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23) i našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Na raspravi pred drugostepenim sudom održanoj saglasno članu 383. stav 4. ZPP, radi otklanjanja bitne povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, u vezi člana 8. ZPP, koja je bila od uticaja na pravilnost i zakonitost prvostepene presude i radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja, drugostepeni sud je izveo dokaze i u skladu sa odredbom člana 7. i 8. ZPP utvrdio činjenično stanje. Tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 20.04.2015. godine na određeno vreme u trajanju od 12 meseci i obavljao je poslove radnog mesta rukovodioca ... . Aneksom broj 1 Ugovora o radu od 27.04.2016. godine tužiocu je produžen radni odnos počev od 04.05.2016. godine na 12 meseci. Između tužioca i tuženog je zaključen novi Ugovor o radu od 24.04.2017. godine, kojim je ugovoreno da će tužilac, po zanimanju master ..., kod tuženog obavljati poslove radnog mesta direktora ... na neodređeno vreme sa opisom radnog mesta. Direktor tuženog je dana 24.11.2018. godine doneo Odluku o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i ukidanju radnih mesta usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, pa su ukinuta sledeća radna mesta: 1) direktor divizije kvaliteta, 2) operater 2 u diviziji sečenja, 3) asistent međunarodnog transporta, 4) direktor divizije održavanja i inženjeringa, 5) specijalista profesionalnog održavanja, 6) koordinator proizvodnje u diviziji papira, 7) direktor divizije akril i 8) procesni inženjer kvaliteta, ukupno osam radnih mesta. Nakon donošenja Odluke o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i ukidanju radnih mesta od 24.11.2017. godine, tuženi je doneo novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta zaveden kod tuženog pod brojem XP 2292/17 od 21.12.2017. godine. Novom sistematizacijom radnih mesta kod tuženog nisu više sistematizovana radna mesta direktora ... (koje je do tada obavljao tužilac) i radno mesto rukovodioca ..., koja radna mesta su bila sistematizovana prethodnim Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta iz 2016. godine, s tim što radno mesto rukovodioca ..., iako nije ukinuto odlukom tuženog, nije sistematizovano novim Pravilnikom iz 2017. godine.

Osporenim rešenjem tuženog od 10.01.2018. godine, tužiocu kao zaposlenom na poslovima direktora ... otkazan je ugovor o radu od 24.04.2017. godine zbog prestanka potrebe za njegovim radom. U obrazloženju osporenog rešenja navedeno je da prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu u skladu sa članom 175. tačka 4. 158. i 159. Zakona o radu poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, da je zbog ekonomskih i tehnoloških promena poslodavac bio prinuđen da izvrši i organizacione promene, da je prestala potreba za obavljanjem poslova na kojima je zaposleni raspoređen u skladu sa čim je doneta odluka o ukidanju radnog mesta direktora odeljenja ... u Sektoru odeljenja za ..., zbog čega je prestala potreba za radom zaposlenog. Takođe je navedeno da je zaposlenom prethodno ponuđen sporazumni raskid ugovora o radu, da je zaposleni odbio da prihvati, da zaposlenom kod poslodavca nije mogao da se obezbedi drugi posao koji odgovara njegovoj stručnoj spremi, da nema ni poslova koji bi mogli da mu se ponude u nižem stepenu stručne spreme u njegovom zanimanju, kao i da polazeći od potrebe procesa rada kod poslodavca nema mogućnosti da se zaposlenom obezbedi prekvalifikacija za obavljanje drugih poslova, niti skraćeno radno vreme. Prema spisku zaposlenih za period od 10.01. do 09.05.2018. godine, utvrđeno je da do 09.05.2018. godine nije otkazan ugovor o radu niti jednom od sedam preostalih zaposlenih koji su bili raspoređeni na radnim mestima koja su ukinuta Odlukom tuženog o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i ukidanju radnih mesta od 24.11.2018. godine, već je radni odnos sa 09.02.2018. godine, jedino prestao tužiocu.

Prema zaključku prvostepenog suda, osporeno rešenje doneto je u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i odredbom člana 72. stav 5. tačka 1. odredbama člana 81, 82, 86. i 87. Pravilnika o radu tuženog od 21.12.2017. godine, važećeg u vreme otkaza tužiocu, usled postojanja opravdanih razloga od strane poslodavca, jer je izmenjenim Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta od 21.12.2017. godine, prestalo da postoji radno mesto direktora ... na kome je tužilac bio zaposlen. Kako je sud odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu kao neosnovan, odbio je i zahtev tužioca za vraćanje na rad jer je našao da nisu ispunjeni uslovi iz člana 191. stav 1. Zakona o radu za integraciju tužioca vraćanjem na rad kod poslodavca.

Kako je prvostepena presuda već jednom bila ukinuta drugostepeni sud je, saglasno članu 383. stav 4. ZPP, zakazao raspravu i utvrdio da je tuženi Odlukom od 24.11.2017. godine ukinuo osam radnih mesta formalno, a da je organizaciona promena kod tuženog sprovedena tako što je samo tužiocu dat otkaz ugovora o radu kao zaposlenom za čijim radom je prestala potreba zbog ukidanja njegovog radnog mesta, dok su svi ostali izvršioci, njih 7 nastavili da rade na radnim mestima koja su Odlukom tuženog formalno ukinuta, a faktički nisu ukinuta već su izvršioci nastavili da rade kod tuženog na poslovima i zadacima koja u novom Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova nisu sistematizovana. Drugostepeni sud nalazi da postupak otkaza ugovora o radu tužiocu zbog ukidanja njegovog radnog mesta nije sproveden pravilno i zakonito kako je propisano Zakonom o radu. Pored navedenog, radno mesta rukovodioca ... koje je bilo sistematizovano Pravilnikom o sistematizaciji tuženog iz 2016. godine u Odeljenju ... u kome je radio tužilac i za koje je potrebna stručna sprema po vrsti i visini kojom raspolaže tužilac koji je i obavljao ove poslove po prvom ugovoru o radu zaključenim sa tuženim 20.04.2015 godine, nije ukinuto Odlukom tuženog od 24.11.2017. godine, kod tuženog postoje i poslovi tog radnog mesta i obavlja ih drugi izvršilac BB, a tuženi u postupku nije dokazao na osnovu kojih kriterijuma je utvrdio u odnosu na drugog zaposlenog BB da je tužilac višak, odnosno zbog čega je upravo taj zaposleni a ne tužilac izabran da obavlja poslove rukovodioca ..., odnosno poslove radnog mesta na koje je tužilac, iako je njegovo radno mesto ukinuto mogao biti raspoređen u skladu sa vrstom i stepenom stručne spreme sa kojom je zasnovao radni odnos kod tuženog poslodavca. Stoga je drugostepeni sud usvojio tužbeni zahtev, poništio kao nezakonito osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad, primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. i 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05 ...75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena prestane potreba za obavljanje određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

U konkretnoj pravnoj stvari, tužiočevo radno mesto direktora ... je ukinuto Odlukom tuženog poslodavca o prestanku potrebe za obavljanjem određenih poslova i ukidanju radnih mesta od 24.11.2017. godine zajedno sa još sedam drugih u odluci pobrojanih radnih mesta u okviru tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, konstatovanih od strane poslodavca na dan donošenja odluke od 24.11.2017. godine. Međutim, kako prema spisku zaposlenih za period od 10.01. do 09.05.2018. godine, proizlazi da je tuženi navedenom odlukom ukinuo osam radnih mesta formalno, a da je organizaciona promena kod tuženog sprovedena tako što je ukinuto samo tužiočevo radno mesto i tužiocu dat otkaz ugovora o radu kao zaposlenom za čijim radom je prestala potreba zbog ukidanja njegovog radnog mesta, dok su svi ostali izvršioci, njih sedam, nastavili da rade na radnim mestima koja su odlukom tuženog formalno bila ukinuta a faktički nisu ukinuta, već su ovi izvršioci nastavili rad kod tuženog. Kako je prema odluci poslodavca od 24.11.2017. godine koja predstavlja osnov sprovođenja organizacione, ekonomske i tehnološke promene kod tuženog otkaz ugovora o radu dat jedino i samo tužiocu, time po oceni Vrhovnog suda kod tuženog u suštini nije sprovedena organizaciona i tehnološka promena koju je tuženi deklarisao donošenjem predmetne odluke, jer je preostalih sedam ukinutih radnih mesta, iako su formalno ukinuta navedenom odlukom „nisu“ i sistematizovana novim Pravilnikom o sistematizaciji tuženog iz 2017. faktički ostala da postoje u procesu rada koje organizuje tuženi poslodavac, što je i po oceni ovog suda nezakonito. Stoga je pravilno postupio drugostepeni sud kada je usvojio zahtev tužioca i poništio kao nezakonito predmetno rešenje o otkazu ugovora o radu i usvojio zahtev tužioca da se vrati na rad kod tuženog, što je pravna posledica nezakonitog otkaza ugovora o radu, primenom odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Neosnovani su navodi tuženog istaknuti u reviziji da je drugostepeni sud prilikom odlučivanja morao da se kreće samo u okviru radnog mesta tužioca, te da činjenica da organizaciona promena eventualno nije sprovedena prema ostalim zaposlenima kako to sud navodi, ne čini rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca nezakonitim, da je autonomno pravo poslodavca da odluči na koji način će sprovesti organizacionu promenu ukoliko se javila potreba za tim, odnosno da li će sprovesti prema jednom ili više zaposlenih odnosno jednom ili više radnih mesta. Ovo stoga, što je drugostepeni sud pravilno utvrdio da tuženi nije dokazao osnovanost upotrebljenog otkaznog razloga, te kako je ugovor o radu otkazan samo tužiocu, to nisu ni sprovedene organizacione i tehnološke promene, jer preostalih sedam radnih mesta koja su ukinuta postoje u procesu rada sa konkretnim izvršiocima.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude pa ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove tog postupka koje je tražio i opredelio u smislu člana 153. i 154. ZPP-a.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. i 165. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija ,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković