Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao:

Revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge povrede postupka na koje se ukazuje revizijom, jer obrazloženje pobijane presude sadrži jasne i neprotivurečne razloge o bitnim činjenicama.

Prema činjeničnom stanju, tužioci su se nalazili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme i obavljali poslove i to: BB i VV poslove radnog mesta „samostalnog saradnika za administrativnu i tehničku podršku“, a tužioci GG i ĐĐ poslove radnog mesta „samostalnog referenta za administrativnu i tehničku podršku“, kao i tužilja DD poslove radnog mesta „referenta za administrativno tehničku podršku“. Rešenjem tuženog broj ..., od 07.05.2013.godine tužilji BB otkazan je ugovor o radu broj ..., dana 17.05.2013.godine otkazan ugovor o radu broj ... od 13.04.2010.godine sa pratećim aneksima, tužilji VV, rešenjem broj ... od 17.05.2013.godine, otkazan ugovor o radu broj ... od 01.07.2006.godine sa pratećim aneksima, tužilji GG, rešenjem broj ... od 17.05.2013.godine otkazan ugovor o radu broj ... od 01.06.2006.godine sa pratećim aneksima, tužilji DD, rešenjem broj ... od 17.05.2013.godine, otkazan ugovor o radu broj ... od 22.12.2008.godine sa pratećim aneksima i tužiocu ĐĐ rešenjem broj ... od 17.05.2013.godine otkazan ugovor o radu broj ... od 28.08.2008.godine sa pratećim aneksima, a zbog prestanka potrebe za njihovim radom, usled organizacionih promena, tako što im je radni odnos kod tuženog prestao sa danom 24.05.2013.godine uz isplatu otpremnine sa danom prestanka radnog odnosa, dok zarade, naknade zarade i druga primanja koje su ostvarili, a nisu im isplaćene do dana prestanka radnog odnosa, biće im isplaćene najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Odlukom generalnog direktora o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih usled organizacionih promena kod tuženog od 20.03.2013.godine, pokrenut je postupak utvrđivanja viška zaposlenih usled organizacionih promena i utvrđen predlog rešavanja viška zaposlenih. Dana 24.04.2013.godine tuženi je usvojio Program rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena kod tuženog, a u cilju sprovođenja organizacionih promena, došlo je do izmene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog i ukinuta Služba za administrativno tehnička pitanja i odnose sa zaposlenima, Sektor za odnose sa zaposlenima, Direkcija za HRV poslove i funkcija za organizaciona pitanja. Sa izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog ukinuti su poslovi: „samostalni saradnik za administrativnu i tehničku podršku“ koje poslove su obavljali tužioci BB, VV i poslovi „samostalnog referenta za administrativnu i tehničku podršku“ koji su obavljali tužioci GG i ĐĐ, i poslovi „referenta za admonistrativno tehničku podršku“ koje je obavljala DD. Kako se na tužioce kao zaposlene kod tuženog nije mogla primeniti neka druga od mera za zapošljavanje predviđena odredbom člana 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu u skladu sa tačkom 8. Programa rešavanja viška zaposlenih, usled navedenih organizacionih promena kod poslodavca, i prestanka potrebe za radom tužilaca, otkazan im je ugovor o radu s pozivom na odredbu člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nižestepeni sud pravilno primenio materijalno pravo, odredbu člana 155. do 158. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005) i odredbu člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05), kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se ponište kao nezakonita njihova rešenja o otkazu ugovora o radu i da se utvrdi da su ništavi aneksi ugovora o radu koji su zaključili sa tuženim.

Nižestepeni sud ovakvu svoju odluku pravilno je zasnovao na pravnom stanovištu da u situaciji, kada je kod tuženog u postupku i na način propisan odredbama člana 155. do 158 Zakona o radu, odnosno kada je došlo do određenih ekonomskih, organizacionih i tehnoloških promena koje su imale za rezultat ukidanje radnih mesta na kojima su tužioci radili, odnosno poslova samostalnog saradnika za administrativnu i tehničku podršku i poslova samostalnog referenta za administrativnu i tehničku podršku, a tuženi kao poslodavac nije imao mogućnosti da tužioce rasporedi na druga radna mesta, niti da im obezbedi neku od mera za zapošljavanje, te je pravilno tužiocima otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njihovim radom kod poslodavca. Tužiocima, u skladu sa navedenom odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu prilikom otkaza isplaćena je otpremnina.

Navodima revizije pravilnost pobijane nižestepene presude ne dovodi se u pitanje, u situaciji, kada je kod tuženog, došlo do organizacionih promena, koje su imale za posledicu izmenu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, a poslovi na kojima su tužioci radili ukinuti, to tužioci ne mogu od tuženog zahtevati da ih rasporedi na druge poslove. Tuženi nije bio u obavezi da utvrđuje kriterijume u smislu odredbe člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, jer se radi o službi administrativno tehničkih poslova gde su tužioci radili, koja služba je kod tuženog u celosti ukinuta, što je uzrok oglašavanja tužilaca tehnološkim viškom i što je imalo za posledicu da im tuženi otkaže ugovor o radu.

Vrhovni kasacioni sud je posebno cenio navode revizije kojima se ističe da su tužioci u ovom postupku tražili i utvrđivanje apsolutnu ništavnost aneksa ugovora o radu kojima su premešteni na radna mesta samostalnog saradnika i samostalnog referenta u službu za administrativnu i tehničku podršku, jer smatraju da im je tuženi donošenjem navedenih aneksa uskratio pravo na rad, jer nisu ništa radili, ali nalazi da su ovi navodi neosnovani, jer aneksi ugovora o radu nisu zaključeni protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima u smislu člana 103. Zakona o parničnom postupku, a u toku postupka nisu pružili dokaze na osnovu kojih bi se zaključilo da su odredbama aneksa ugovora o radu za njih utvrđenih nepovoljniji uslovi rada od utvrđenih zakonom i opštim aktom.

Vrhovni kasacioni sud na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio je kao u izreci, bez detaljnog daljeg obrazlaganja revizijske odluke, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi, a koje je nižestepeni sud pravilno ocenio, pa obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić