U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23) na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. u vezi sa odredbom člana 396. stav 1. ZPP, s obzirom da drugostepeni sud jeste ocenio sve bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme, po osnovu više sukcesicno zaključenih ugovora o radu, na radnom mestu ... . Prvi ugovor o radu zaključen je 19.12.2019. godine, a poslednji ugovor o radu 23.07.2020. godine, koji je bio zaključen do 22.10.2020. godine. Ugovori o radu zaključivani su na period od jednog do tri meseca. Pre isteka roka od tri meseca na koje je zaključen ugovor o radu od 23.07.2020. godine, tužilja i tuženi su 14.09.2020. godine zaključili aneks ugovora o radu kojim je produžen rok na koji je tužilja zasnovala radni odnos na određeno vreme za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada, radi nege deteta i posebne nege deteta. Tuženi je 15.11.2021. godine doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužilje zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, zaključno sa 15.11.2021. godine. Kako je tužilja naknadno dostavila potvrdu da joj je produženo odsustvo sa rada zbog posebne nege deteta do 16.01.2022. godine, tuženi je novim rešenjem od 12.01.2022. godine oglasio ništavim prethodno rešenje o prestanku radnog odnosa, a rešenjem od istog datuma tužilji je odobrio odsustvo sa rada radi posebne nege deteta do 16.01.2022. godine. Osporenim rešenjem od 14.01.2022. godine tuženi je utvrdio da je radni odnos tužilje zasnovan ugovorom o radu prestao zbog isteka roka na koji je zasnovan zaključno sa 16.01.2022. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužilje odbili, nalazeći da nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa propisani članom 37. Zakona o radu, budući da tužilja nije efektivno radila kod tuženog u periodu dužem od 24 meseca. Osim toga, tuženi je korisnik javnih sredstava, a u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz Zakona o budžetskom sistemu propisani odredbom člana 27.e, odnosno 27.k tog Zakona.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 95/18), propisane su dve grupe osnova za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i dva razloga za preobražaj tog radnog odnosa u radni odnos na neodređeno vreme. Stavom 1. tog člana, propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom, ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, a stavom 2. da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Prema stavu 6. odredbe člana 37. Zakona o radu, ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Saglasno članu 2. stav 1. tač. 5. i 9. Zakona o budžetskom sistemu, tuženi je korisnik javnih sredstvava pa se u odnosu na njega primenjuju odredbe tog zakona.

Zakonom o izmenama o dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 108/2013 od 06.12.2013. godine), u članu 27.e) dodati su novi stavovi 34. i 35., kojima je propisano da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2015. godine, a izuzetno od tog stava Zakona, radni odnos sa novim licem može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Navedena odredba člana 27.e stav 34. Zakona o budžetskom sistemu novelirana je kasnijim Izmenama i dopunama („Službeni glasnik RS“, br. 142/2014 ... 149/2020), tako da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2016. godine („Službeni glasnik R“, br. 103/2015), zatim do 31.12.2017. godine („Službeni glasnik RS“, br. 99/16), do 31.12.2018. godine („Službeni glasnik RS“, br. 113/17), do 31.12.2019. godine („Službeni glasnik RS“, br. 95/18... 31/19), odnosno do 31.12.2020. godine („Službeni glasnik RS“, br. 72/2019... 149/20).

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 149/20 od 11.12.2020. godine sa primenama od 01.01.2021. godine i 92/23 od 27.10.2023. godine) u članu 3. dodat je član 27.k kojim je propisano da je u određenim slučajevima dozvoljeno zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme i bez saglasnosti nadležne komisije Vlade RS ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi u zakonom predviđenom postupku. Naime, u periodu od 01. januara 2021. godine do 31. decembra 2026. godine korisnicima javnih sredstava dozvoljeno je da bez posebnih dozvola i saglasnosti u tekućoj kalendarskoj godini prime u radni odnos na neodređeno vreme i radni odnos na određeno vreme u svojstvu pripravnika do 70% ukupnog broja lica kojima je prestao radni odnos na neodređeno vreme po bilo kom osnovu u prethodnoj kalendarskoj godini (umanjen za broj novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika u toj kalendarskoj godini), dok o prijemu novozaposlenih na neodređeno vreme i određeno vreme u svojstvu pripravnika iznad tog procenta odlučuje telo Vlade na predlog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva.

Članom 105. Zakona o budžetskom sistemu, propisano je da ako su odredbe drugih zakona, odnosno propisano u suprotnosti sa ovim zakonom primenjuju se odredbe ovog zakona.

U konkretnom slučaju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog po više sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme u periodu od 20.12.2019. godine do 16.01.2022. godine, s tim da tužilja nije obavljala efektivni rad kod tuženog u periodu od septembra 2020. godine do prestanka radnog odnosa 16.01.2022. godine, jer se u tom periodu nalazila na odsustvu zbog trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta. Stoga i po stanovištu Vrhovnog suda, nisu ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa, jer tužilja kod tuženog nije radila efektivno u periodu dužem od 24 meseca. Dalje, kako je tuženi korisnik budžetskih sredstava, sledi da je pravilan i zaključak nižestepenih sudova da nema uslova za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Naime, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je bio u primeni u vreme kada je tužilja prvi put zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme, bilo je zabranjeno zapošljavanje novih lica u javnom sektoru radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta i bila je neophodna saglasnost nadležnog tela Vlade za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, a koja saglasnost kako to proizilazi iz spisa je u konkretnom slučaju izostala. Takođe, tužilja u toku postupka nije isticala činjenicu da su u periodu od 01.01.2021. godine do prestanka radnog odnosa bili ispunjeni uslovi da je tuženi primi u radni odnos na neodređeno vreme, bez posebnih dozvola i saglasnosti, u smislu člana 27.k Zakona o budžetskom sistemu, pa činjenica da je radni odnos tužilji prestao nakon što je u određenom stepenu ublažena zabrana zapošljavanja u odnosu na ranije važeći član 27.e Zakona o budžetskom sistemu, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji tuženi je doneo zbog isteka roka na koji je radni odnos zasnovan, što znači da se radi o deklarativnoj odluci. Stoga je osnovano odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa i za vraćanje tužilje na rad.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković