Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljiljana Spasić Manić, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod i kanalizacija“ ..., radi poništaja odredbe ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4107/17 od 31.01.2019. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4107/17 od 31.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 4107/17 od 31.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pirotu P1 4/17 od 21.08.2017. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi Ugovor o radu zaključen između parničnih stranaka 24.03.2014. godine, a da se tuženom naloži da ga rasporedi na radno mesto poslovođe službe za ... ili na radno mesto poslovođe ..., koje poslove je tužilac obavljao po ugovoru o radu od 31.10.2002. i aneksu ugovora o radu od 28.09.2007. godine. Stavom drugim izreke odbijen je i tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće zarade plati ukupno 191.333,95 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zakonskom kamatom bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom trećim izreke obavezan je tužilac da naknadi tuženom troškove postupka od 142.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 4107/17 od 31.01.2019. godine, žalba tužioca je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizije smatra izuzetno dozvoljenim, na osnovu član 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stav 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom, je poništaj ugovora o radu, kojim je faktički izvršeno raspoređivanje tužioca na drugo radno mesto i isplata razlike u zaradi. Pobijana odluka kojom je odbijen tužbeni zahtev, doneta je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od prvnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda Srbije i Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa tužbenim zahtevom i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari. Tužilac uz reviziju nije dostavio ni pravnosnažne sudske odluke kojima bi ukazao na različito postupanje i suprotno presuđenje u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u ovoj pravnoj stvari, pa nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na ujednačavanje sudske prakse.

Na osnovu iznetog Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, iz čega proizilazi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, pa je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanja u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 17.06.2014. godine, radi poništaja ugovora o radu, kojim je tužilac raspoređen na drugo radno mesto, što prema prirodi tražene pravne zaštite spada u parnice iz radnih sporova. Pobijana vrednost predmeta spora je 191.333,95 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac tužbom traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko- pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, a u kome je vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ispod granične vrednosti za dozvoljenost revizije, od 40.000 evra, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić