Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Vesne Subić, Biljane Dragojević, Jelice Bojanić Kerkez i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Krstić, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ... čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1648/18 od 15.08.2018. godine, u sednici veća održanoj 26.06.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1648/18 od 15.08.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1648/18 od 15.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1648/18 od 15.08.2018. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 83/17 od 22.02.2018. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, za period od septembra 2015. godine zaključno sa decembrom 2016. godine, na ime naknade troškova za ishranu u toku rada isplati ukupan iznos od 122.157,99 dinara i na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati ukupan iznos od 47.822,24 dinara, odnosno određene pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti pa do isplate, sve bliže određeno u izreci presude, kao i da tužiocu naknadi parnične troškove u iznosu od 84.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013- US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacionii sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe stava 1. tog člana, s obzirom da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Pravnosnažnom presudom obavezan je tuženi da tužiocu, koji je kod tuženog zaposlen od 01.09.2015. godine, isplati dosuđene iznose naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. Tuženi, iako je to bila izričita zakonska obaveza, nije u obračunima zarada iskazivao nominalni novčani iznos naknade troškova za ishranu u toku rada, a za koju je predviđeno da je vrednovana u jednom radnom času, niti je prilikom obračuna zarada posebno iskazivao visinu naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužioca i o visini tražene naknade, nižestepeni sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 28.02.2017.godine, a u njoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 98.000,00 dinara. Podneskom od 24.10.2017. godine tužba je preinačena povećanjem tužbenog zahteva o kojem je odlučeno prvostepenom presudom donetom 22.02.2018. godine. Drugostepena presuda doneta je 15.08.2018. godine. Na dan preinačenja tužbe 1 evro, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije iznosio je 119,2505 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude je 169.980,23 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 1.425,40 evra.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić