.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1534/2020
29.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Bulatović, advokat iz ..., protiv tuženog „Putevi“ AD Užice, čiji je punomoćnik Nevena First, advokat iz ..., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3792/18 od 14.01.2019. godine, u sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3792/18 od 14.01.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3792/18 od 14.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Užicu P1 446/17 od 02.10.2018. godine stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime neisplaćenog dela zarade za period od 01.11.2012. godine do 31.10.2015. godine, plati ukupno 1.106.266,24 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos bliže određen u izreci presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka plati 207.057,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujegvcu Gž1 3792/18 od 14.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Užicu P1 446/17 od 02.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog kojim je tražio da se obaveže tužilac da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP jer u ovoj parnici ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse. U konkretnom slučaju, tužilac je tražio isplatu razlike zarade u spornom periodu, koja je prema navodima tužioca pogrešno obračunavana i zato je tužiocu isplaćena umanjena zarada. Međutim, revizijskim navodima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu metodologije i načina obračuna zarade, kao i primene Pojedinačnog kolektivnog ugovora od 06.02.2006. godine, Posebnog kolektivnog ugovora za delatnost putne privrede i Posebnog kolektivnog ugovora za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala Srbije koji se primenjivao do 29.03.2014. godine, a u vezi utvrđenja koeficijenta za isplatu zarade i minimalne cene rada. Revizijski navodi kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, kao i zahtev za tumačenje podzakonskih akata nisu razlozi za izjavljivanje posebne revizije. Osim toga, u predmetima sa sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, u vezi obračuna zarade zaposlenih kod ovog tuženog, donete su odluke sa kojima je pravni stav izražen u pobijanoj presudi u saglasnosti, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u parnici iz radnog odnosa dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate razlike zarade podneta je 03.12.2015. godine sa zahtevom za isplatu 540.000,00 dinara. Podneskom od 18.07.2016. godine, tužba je preinačena povećanjem zahteva za isplatu, tako što je tužilac tražio da se obaveže tuženi da mu na ime neisplaćenog dela zarade plati ukupno 1.106.266,24 dinara, što je dinarska protivvrednost od 8.975,06 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (1 evro = 123,26 dinara).
Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, što je zakonski cenzus za izjavljivanje revizije propisan članom 403. stav 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
