Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1542/2022
29.06.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavrilo Rajević, advokat iz ..., protiv tuženog „Naftagas-Transport“ d.o.o. Novi Sad, čiji je punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2813/21 od 02.02.2022. godine, u sednici održanoj 29.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2813/21 od 02.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 974/2020 od 18.05.2021. godine, stavom prvim, drugim i petim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da su ništave odredbe člana 10. stav 1. tačka 1. i člana 9. Aneksa Ugovora o radu od 16.05.2014. godine, zaključenog između tužioca i tuženog kojim je predviđeno pravo tužioca na naknadu za ishranu u toku rada u iznosu od 1,43 dinara za radni sat i da se osnovna zarada tužioca uvećava u skladu sa Zakonom o radu za 0,40% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem (minuli rad). Stavom trećim, četvrtim, šestim i sedmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu za period od 01.03.2017. godine, do 28.01.2020. godine, na ime neisplaćenog dela naknade troškova za ishranu u toku rada i na ime neisplaćenog dela minulog rada, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate, dok je odbijen zahtev za isplatu kamate od dosplelosti svakog mesenog iznosa do sledećeg dana (za jedan dan). Stavom osmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime naisplaćenog dela godišnjeg bonusa za 2016, 2017, 2018. i 2019. godinu isplati iznose bliže određene tim stavom, sa zakonskom zateznom kamatom po godišnjem dospeću, do isplate. Stavom devetim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2813/21 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u odbijajućem delu tužbenog zahteva u odnosu na obavezu isplate godišnjeg bonusa za 2016, 2017, 2018. i 2019. godinu i u delu odluke o troškovima postupka da tužilac snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tuženog i prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu tužbenog zahteva i odluke o troškovima postupka, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužioca da se utvrdi da su ništave odredbe člana 10. stav 1. tačka 1. i člana 9. Aneksa Ugovora o radu od 16.05.2014. godine, zaključenog između tužioca i tuženog kojim je predviđeno pravo tužioca na naknadu za ishranu u toku rada u iznosu od 1,43 dinara za radni sat i da se osnovna zarada tužioca uvećava u skladu sa Zakonom o radu za 0,40% za svaku punu godinu rada ostvarenog u radnom odnosu, uvećanog za staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem (minuli rad), kao i zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu za period od 01.03.2017. godine, do 28.01.2020. godine, na ime neisplaćenog dela naknade troškova za ishranu u toku rada i na ime neisplaćenog dela minulog rada, isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 87.388,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 5.796,00 dinara.

Preuzmite dokument u PDF formatu