.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1543/2020
13.11.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mihajlo Stojanović, advokat iz ..., protiv tuženog „Zora promet“ DOO za proizvodnju i promet, Aleksinac, čiji je punomoćnik Živko Rakonjac, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2494/19 od 06.03.2020. godine, na sednici održanoj 13.11.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2494/19 od 06.03.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 101/18 od 03.06.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi, kao nezakonito rešenje tuženog od 12.03.2018. godine, kojim joj prestaje radni odnos kod tuženog sa 12.03.2018. godine, pa je stavom drugim izreke odbijen i tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 12.09.2017. godine, a da joj je 12.03.2018. godine nezakonito prestao radni odnos. Stavom trećim izreke odbijen je i tužbeni zahtev za isplatu razlike između zarade koju bi primila u periodu od 13.03. do 21.03.2018. godine i naknade koju bi ostvarila kod NSZ, uz uplatu odgovarajućih poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, u skladu sa zakonom, kao i isplatu 12 mesečnih zarada sa zakonskom kamatom počev od 29.014.2019. do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 124.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2494/19 od 06.03.2020. godine, preinačena je prvostepena u stavu prvom i drugom izreke, tako što je poništeno, kao nezakonito, rešenje tuženog od 12.03.2018. godine, kojim je tužilji prestao radni odnos kod tuženog na određeno vreme, a utvrđeno je da je zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme počev od 12.09.2017. godine. Istom presudom ukinuta je prvostepena odluka u stavu trećem i četvrtom izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana. 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tuženog neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti u skladu sa odredbom člana 407. ZPP.
Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme, na osnovu sedam sukcesivno zaključenih ugovora o radu, sa različitim vremenskim trajanjem (dva, tri, četiri i sedam meseci) i to u periodu od 06.08.2015. do 12.08.2017. godine. Nakon prekida od 30 dana, sa tuženim je 12.09.2017. godine zaključila novi ugovora o radu na određeno vreme, radi obavljanja istih poslova, a radni odnos joj je prestao na osnovu rešenja tuženog od 12.03.2018. godine, kojim joj je otkazan ugovor o radu zbog isteka roka na koji je ugovor zaključen. Tužbu radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i utvrđenja da joj je radni odnos na određeno prerastao u radni odnos na neodređeno vreme podnela je 13.03.2018. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, nalazeći da je rešenjem tuženog od 12.03.2018. godine samo konstatovan istek vremena na koji je ugovor zaključen, a odbijen je i zahtev za utvrđenje da joj je radni odnos na određeno prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, uz zaključak prvostepenog suda da je tužilji rešenje o prestanku radnog odnosa uručeno 12.08.2017. godine, pa je imala pravo da traži da se utvrdi da su nastupili uslovi za preobražaj radnog odnosa u roku od 60 dana od prijema rešenja, što je ona propustila da učini, pa je pravnosnažnošću ovog rešenja prekinut kontinuitet rokova iz člana 37. stav 1 Zakona o radu, što i njen tužbeni zahtev i u ovom delu čini neosnovanim.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano revizijom tuženog ukazuje da je drugostepeni sud pogrešnom primenom materijalnog prava, preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev u ovom delu.
Naime, odredbom člana 37. stav 1 Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br.24/05....i 75/14), propisano je da se radni odnos zasniva na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i slično i to za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 24 meseca. Stavom 4. istog člana određeno je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Za primenu citiranih zakonskih odredaba potrebno je imati u vidu da se više zaključenih ugovora o radu na određeno vreme (sukcesivni ugovori), imaju smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na istovrsnim poslovima, ukupno trajanje rada po više ugovora ne može biti duže od dve godine. Za preobražaj radnog odnosa je dovoljno da zaposleni nastavi da radi nakon isteka zakonom propisanog roka, pri čemu automatski dolazi do preobražaja na osnovu zakona. Naime, radni odnos na neodređeno vreme je pravilo, a rad na određeno vreme je izuzetak, zbog čega je Zakonom o radu i ograničeno trajanje radnog odnosa kod istog poslodavca na istim poslovima na period od 24 meseca. U okviru tog roka može biti zaključeno više sukcesivnih ugovora, ali čim protekne navedeni rok, po isteku dve godine rada (rad na istovrsnim poslovima), aktivira se pravilo o preobražaju, bez obzira na eventualno zaključenje novog ugovora, pa su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Dakle, za obavljanje određenih poslova može se više puta zasnivati radni odnos na određeno vreme, pri čemu ukupno trajanje po sukecisivnim ugovorima ne može biti duže od 24 meseca.
U konkretnom slučaju tužilja je kod tuženog prvi put zasnovala radni odnos na određeno vreme ugovorom od 06.08.2015. godine, nakon čega je zaključila više ugovora o radu na određeno vreme, sa različitim vremenima trajanja, ali radi obavljanja istih poslova (poslovi ...), na koji način je bez prekida radila kod tuženog do 12.08.2017. godine, a na osnovu novog ugovora o radu na određeno vreme, koji je zaključila sa tuženim 12.09.2017. godine, radila je do donošenja poslednjeg rešenja o prestanku radnog odnosa od 12.03.2018. godine.
Imajući ovo u vidu, odnosno da prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o radu, radni odnos na određeno vreme - neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 24 meseca, a da je tužilja radila kod tuženog počev od 06.08.2015. godine, što znači da je rok od 24 meseca istekao 06.08.2017. godine, a da je tužilja i protekom tog roka nastavila da radi kod tuženog na istim poslovima, to je nastupio uslov za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, u skladu sa odredbom člana 37. stav 4. Zakona o radu. Tužilja je nakon prekida od 30 dana zaključila novi ugovor o radu sa tuženim, pa suprotno stanovištu prvostepenog suda, nije imala pravni interes da traži poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa od 12.08.2017. godine, već samo rešenja kojim joj je konačno prestao radni odnos i nakon kog je prestala da radi kod tuženog, a to je pobijano rešenje od 12.03.2018. godine. Kako je ovo rešenje doneto nakon isteka 24 meseci od zaključenja prvog ugovora (od 06.08.2015. godine), odnosno nakon što je tužilji po sili zakona radni odnos prerastao iz određenog u radni odnos na neodređeno vreme, to je pravilno pobijanom odlukom poništeno, kao nezakonito.
Na ovaj način drugostepeni sud je pravilno utvrdio da je tužilji radni odnos na određeno vreme prerastao u radni odnos na neodređeno vreme počev od 12.09.2017. godine, kada je nakon isteka 24 meseca ponovo zaključila ugovor o radu sa tuženim, te da joj je rešenjem od 12.03.2018. godine nezakonito prestao radni odnos kod tuženog, pa je pravilna pobijana odluka i u delu kojim je poništeno rešenja o prestanku radnog odnosa.
Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
