Rev2 1549/07

Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Rev2 1549/07
16.01.2008. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Mirjane Grubić, Vesne Popović, Jasminke Stanojević i Nadežde Radević, članova veća, u radnom sporu tužilje AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tužene \"BB" koju zastupa BA, adv., radi poništaja rešenja o prijemu u radni odnos na određeno vreme i o utvrđivanju postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme, odlučujući o reviziji tužilje, izjavljene protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž.1.br.320/07 od 20.6.2007. godine, u sednici održanoj 16.1.2008. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Jagodini Gž.1.br.320/07 od 20.6.2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Ćupriji P.1.br.280/06 od 26.2.200'7. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje protiv tužene da se poništi rešenje o prijemu u radni odnos na određeno vreme br.01-1019 od 2.9.2005. godine i utvrdi da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 1.9.2005. godine na radnom mestu profesora morfologije zuba, fiksne protetike, totalne proteze, tehnologije zubotehničkog materijala, parcijalne proteze i ortodonskih aparata. Stavom drugim odbijen je i alternativni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je zasnovala radni odnos na neodređeno vreme kod tužene počev od 6.9.2006. godine na radnom mestu profesora morfologije zuba, fiksne protetike, totalne proteze, tehnologije zubotehničkog materijala, parcijalne proteze i ortodonskih aparata. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 24.300,00 dinara.

Presudom Okružnog suda u Jagodini Gž.1.br.320/07 od 20.6.2007. godine potvrđena je prvostepena presuda i odbijena žalba tužilje.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu čl.399. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361. st.2. tač.9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tužene primljena u radni odnos na određeno vreme i to od početka školske 2004/2005 godine na 30% radnog vremena na radno mesto profesora za grupu stručnih predmeta za obrazovni profil zubni tehničar i za radno mesto profesora ortodontskih aparata. Početkom školske 2005/2006 godine tužilja je na osnovu rešenja tuženog od 02.09.2005. godine primljena u radni odnos na određeno vreme do izbora kandidata po raspisanom konkursu, na ista radna mesta profesora za grupu stručnih predmeta za obrazovni profil zubni tehničar sa 80% radnog vremena, a za radno mesto profesor ortodontskih aparata sa 10% radnog vremena. Konkurs za popunu radnih mesta na kojima je bio zasnovan radni odnos na određeno vreme objavljen je u listu „Poslovi“ __.2006. godine. Tužilja nije podnela prijavu za konkurs za popunu radnih mesta na kojima je do tada obavljala poslove, smatrajući da je njen radni odnos na određeno vreme postao radni odnos na neodređeno vreme.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenjujući odredbe materijalnog prava odbili kako primarni tako i eventualni tužbeni zahtev tužilje.

Odredbom čl.121. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, regulisano je da se prijem u radni odnos u ustanovi vrši se na osnovu konačne odluke direktora o izboru kandidata po raspisanom konkursu, a prema čl.122. st.1. tačka 2. istog Zakona ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice do izbora kandidata po raspisanom konkursu.

Tužilja je primljena u radni odnos na određeno vreme do izbora kandidata po raspisanom konkursu, što znači da je zasnovala radni odnos na određeno vreme na osnovu čl.122. st.1. tač.2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u vezi čl.10.a Zakona o radnim odnosima u državnim organima. To dalje znači da bi radni odnos na neodređeno vreme mogla da zasnuje samo ako bi bila izabrana od strane direktora kao kandidat po raspisanom konkursu. Međutim, tužilja se nije javila na raspisani konkurs i zbog toga nije ni mogla biti izabrana od strane direktora samim tim ni zasnovati radni odnos na neodređeno vreme. Tužiljin radni odnos na određeno vreme nije se prema odredbi čl.10.a Zakona o radnim odnosima u državnim organima mogao preobraziti u radni odnos na neodređeno vreme, već je prestao po sili zakona istekom roka za koji je zasnovan.

Suprotno revizijskim navodima, u ovoj pravnoj stvari, se ne primenjuje Zakon o radu koji uređuje opšti režim radnih odnosa, već kao lex specialis Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br.62/03 od 17.6.2003 sa izmenama u brojevima 64/03, 58/04 i 62/04) koji se odnosi na radne odnose zaposlenih u ustanovama koje se bave delatnošću predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao što je tužena i supsidijarno Zakon o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br.48/91, 66/91, 49/99, 34/01, 39/02 i 49/05).

Na osnovu čl.405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

vg