Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Rešad Čikara, advokat iz ..., protiv tuženog Grada …, koga zastupa Gradski pravobranilac, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3287/17 od 15.01.2018. godine, u sednici održanoj 16.10.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3287/17 od 15.01.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u … P1 136/17 od 20.07.2017. godine, stavom 1. izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se ponište kao nezakonita rešenje tuženog broj ...-.../... od 01.03.2013. godine, kojim je utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos i rešenje gradonačelnika Grada … broj ...-.../... od 22.02.2013. godine kojim je tužilac razrešen sa mesta pomoćnika gradonačelnika Grada … za …, te da osporena rešenja ne proizvode pravno dejstvo od dana donošenja. Stavom 2. izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 126.000,00 dinara.

Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3287/17 od 15.01.2018. godine, stavom 1. izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u … P1 136/17 od 20.07.2017. godine i odbačena tužba tužioca protiv tuženog radi poništaja rešenja Grada … broj ....-.../... od 01.03.2013. godine, kojim je utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos i rešenja gradonačelnika Grada … broj ...-.../... od 22.02.2013. godine, kojim je tužilac razrešen sa mesta pomoćnika gradonačelnika Grada … za … . Stavom 2. izreke, odluka o troškovima postupka sadržana u stavu 2. izreke Osnovnog suda u … P1 136/17 od 20.07.2017. godine ostalo je neizmenjena.

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer je na povredu te odredbe drugostepeni sud pazio po službenoj dužnosti i nakon utvrđenja da je u prvostepenom postupku učinjena naznačena povreda, to je pravilno postupio drugostepeni sud kada je prvostepenu presudu ukinuo i odbacio tužbu tužioca u ovoj pravnoj stvari.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, proizilazi da je tužilac tražio poništaj rešenja tuženog broj ...-.../... od 01.03.2013. godine kojim je utvrđeno da tužiocu prestaje radni odnos i rešenje gradonačelnika Grada … broj ...-.../... od 22.02.2013. godine kojim je tužilac razrešen sa mesta pomoćnika gradonačelnika Grada … za … . Gradonačelnik Grada … je dana 22.02.2013. godine doneo osporeno rešenje broj ...-.../..., kojim je tužilac razrešen sa mesta pomoćnika gradonačelnika, a tužilac je istog dana podneo zahtev za raspoređivanje na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Međutim, zahtev tužioca tuženi je odbio rešenjem od 01.03.2013. godine. Naznačeno rešenje je potvrđeno rešenjem od 11.03.2013. godine s tim što je tužiocu utvrđeno pravo na zaradu u trajanju od šest meseci po prestanku funkcije. Tužilac tužbom i postavljenim tužbenim zahtevom nije tražio poništaj drugostepenog rešenja od 11.03.2013. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud nalazi da predmet tužbenog zahteva mora biti odluka poslodavca doneta povodom prigovora zaposlenog protiv prvostepenog rešnja. Drugostepena odluka konzumira i odluku prvostepenog organa. Predmet zaštite u ovom postupku pred sudom nije bio zahtev za poništaj drugostepene odluke, pa je tužba tužioca po mišljenju prvostepenog suda nedozvoljena ali kako u toj fazi postupka nije postojala mogućnost da sud tužbu odbaci kao nedozvoljenu, to je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. S druge strane prvostepeni sud nalazi da je i tužba neblagovremena u odnosu na rešenja obuhvaćena tužbom jer je tužba podneta istekom roka propisanog članom 71. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima.

Odlučujući o žalbi, apelacioni sud je našao da se sporna pravna situacija ima rešiti primenom odredbi Zakona o državnim službenicima (''Službeni glasnik RS'' br. 79/05... 104/09) i Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Ovo imajući u vidu da Zakon o lokalnoj samoupravi (''Službeni glasnik RS'' br. 129/07), koji bi se u ovom slučaju primenio na rešenje spornog odnosa, nije uredio oblast radnih odnosa, pa se shodno tome i takvoj situaciji na osnovu odredbe člana 189. Zakona o državnim službenicima ima primeniti Zakon o radnim odnosima u državnim organima. Dalje, Zakon o radnim odnosima u državnim organima je pitanje ostvarivanja zaštite prava zaposlenih i postavljenih lica regulisao odredbom člana 71. Stavom 2. naznačenog člana propisano je da protiv svakog rešenja ili drugog akta kojim je odlučeno o pravima i obavezama zaposleni ima pravo da podnese prigovor, koji se prema stavu 3. istog člana podnosi funkcioneru koji rukovodi državnim organom u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, a obaveza je funkcionera da o prigovoru zaposlenog odluči u roku od 15 dana od dana podnošenja prigovora, dok je stavom 6. istog člana propisano da se zaposleni ako nije zadovoljan odlukom funkcionera povodom podnetog prigovora može obratiti nadležnom sudu u roku od 15 dana. U konkretnom slučaju, tužilac tužbom i postavljenim tužbenim zahtevom traži ocenu zakonitosti rešenja od 22.02.2013. godine kojim je razrešen mesta pomoćnika gradonačelnika Grada ... protiv kog rešenja, nije izjavio prigovor, a isto i ne može biti predmet sudske zaštite jer pobijanje tog rešenja ne spada u sudsku nadležnost. I pored svega toga, prvostepeni sud se upustio u meritorno odlučivanje po tako postavljenom tužbenom zahtevu, čime je učinio bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP zbog čega je apelacioni sud primenom odredbe člana 391. stav 3. ZPP ukinuo pobijanu presudu i odbacio tužbu.

Ocenjujući navode revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka drugostepenog suda zasniva na pravilnoj primeni prava, te da je pobijanim rešenjem pravilno ukinuta presuda prvostepenog suda i odbačena tužba tužioca. Shodno citiranim zakonskim propisima poništaj naznačenih rešenja ne spada u sudsku nadležnost. Drugostepeni sud se pravilno pozvao na citirane propise a razloge koje je dao u obrazloženju koje u svemu prihvata i revizijski sud. Razloge zašto ukida prvostepenu presudu i odbacuje tužbu, drugostepeni sud je dao u obrazloženju rešenja što je u skladu sa članom 355. stav 3. ZPP, pa se stoga ne mogu prihvatiti revizijski navodi da su ti razlozi trebali da budu dati u obrazloženju rešenja, te da nedostatak tih razloga u izreci rešenja čini drugostepenu odluku nezakonitom.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije pa nalazi da se istima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić