.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 157/2023
21.02.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Jasmine Stamenković i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Senada Laslo, advokat iz ..., protiv tužene Ustanove socijalne zaštite Gerontološkog centra „Novi Sad“ iz Novog Sada, radi isplate i poništaja aneksa ugovora o radu, koga zastupa punomoćnik Jelena Stanić, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3370/22 od 29.09.2022. godine, u sednici održanoj 21.02.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3370/22 od 29.09.2022. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3370/22 od 29.09.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1172/21 od 17.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmor za period od 01.02.2018. godine do 31.01.2021. godine isplati ukupan iznos od 307.206,82 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, na način bliži određen u navedenom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je prvi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj isplati neisplaćenu uvećanu zaradu na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.03.2018. godine do 31.01.2021. godine u iznosu od 119.353,51 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2021. godine do isplate i iznos od 22.594,34 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 03.10.2021. godine, kao i neisplaćenu uvećanu zaradu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada u istom periodu u iznosu od 185.563,66 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2021. godine do isplate i iznos od 35.352,33 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 03.10.2021. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je drugi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj isplati neisplaćenu uvećanu zaradu na ime naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora u periodu od 01.03.2018. godine do 31.01.2021. godine u iznosu od 80.516,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2021. godine do isplate i iznos od 15.234,65 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 03.10.2021. godine, kao i neisplaćenu uvećanu zaradu na ime naknade troškova za ishranu u toku rada u istom periodu u iznosu od 86.106,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 04.10.2021. godine do isplate i iznos od 16.962,78 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate do 03.10.2021. godine. Stavom četvrtim izreke, odbijen je primarni, eventualni i drugi eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da su apsolutno ništavi i da ne proizvode pravno dejstvo Aneks broj 1. (iz oktobra 2017. godine) i Aneksa broj 3. (od 16.10.2020. godine) ugovora o radu. Stavom petim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi trokove parničnog postupka u iznosu od 6.125,00 dinara. Stavom šestim izreke, odlučeno je da se tužilja oslobađa obaveze plaćanja sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3370/22 od 29.09.2022. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka, sa pozivom na član 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužena je podnela odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu troškova za sastav istog.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj jer u konkretnom slučaju, uzimajući u obzir vrstu i prirodu spora, sadržinu tražene sudske zaštite i način presuđenja ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba novog tumačenja prava. Dati razlozi odluka nižestepenih sudova o odbijanju tužbenog zahteva za isplatu naknade troškova za iskranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u skladu su sa zaključkom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 05.07.2022. godine i postojećom sudskom praksom revizijskog suda u tumačenju i primeni relevantog materijalnog prava, a kod utvrđenja da je tužilji, koja je zaposlena u javnoj služi, isplaćivana plata u čijem koeficijentu su već sadržane naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 34/2001...123/21), kako su to pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.
Takođe, u pogledu pravnosnažne odluke kojom je odbijen tužbeni zahtev za poništaj aneksa ugovora o radu koje je tužilja zaključila sa tuženom ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse (koji su navedeni kao razlozi posebne revizije tužilje)
Stoga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj pravnoj stvari prihvati odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka i tada se o dozvoljenosti revizije odlučuje primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate neisplaćenih troškova ishrane u toku rada i regresa i radi poništaja aneksa ugovora o radu podneta je 22.03.2021. godine.
U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već poništaj aneksa ugovora o radu kojim je izmenjeno radno vreme tužilje (aneks br 1.) i naziv radnog mesta tužilje (aneks br. 3, kao i isplata naknade traženih troškova. Vrednost predmeta spora je iznos najviše opredeljnog zahteva za isplatu novčanog potraživanja od 307.206,82 dinara, koji očigledno ne prelazi propisani imovinski cenzus za dozvoljenost revizije prema članu 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Kako troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni tuženoj za vođenje ove parnice, Vrhovni sud je primenom člana 154. stav 1. u vezi člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
