Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Ceneći razloge tužilaca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari, pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužilaca za isplatu manje isplaćene zarade, u činjenično-pravnoj situaciji da je tuženi tužiocima uz njihovu saglasnost deo zarade uplaćivao na internu elektronsku platnu karticu, koju su tužioci koristili za kupovinu robe i usluga u objektima tužioca, sve u skladu sa Odlukom tuženog o načinu isplate zarade. Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane presude nižestepenih sudova, kao i navode iznete u reviziji, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse. Ocena o osnovanosti tužbenog zahteva uslovljena je utvrđenim činjeničnim stanjem, koje se ne može pobijati u postupku po reviziji. U obrazloženjima pobijanih presuda izneti su pravni razlozi na kojima su zasnovane u odgovarajućoj primeni materijalnog prava, tako da ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navoda revizije ne proizilazi da postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ceni primenom člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, tužba radi isplate podneta je 23.01.2023. godine od strane tužilaca AA, BB i VV, koji se u smislu člana 205. i 206. ZPP, smatraju običnim suparničarima. Prema članu 209. ZPP, svaki suparničar je samostalna stranka u postupku i njegove radnje ili propuštanja ne koriste, niti štete drugim suparničarima. Zato se kod običnog suparničarstva vrednost predmeta spora određuje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Za ocenu dozvoljenosti revizije uzima se u obzir pojedinačno vrednost tužbenog zahteva svakog od suparničara, a ne zbir svih tužbenih zahteva.

Imajući u vidu da je u ovom sporu obrazovana procesna zajednica običnih aktivnih suparničara i da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude za svakog od suparničara ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković