Protiv pravnosnažne drugostepene presude u delu u kome je usvojen tužbeni zahtev, tužena LJ.A.D. je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužene ne ukazuje se na druge povrede postupka kao dozvoljen revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju mesar. U periodu od 25.08.2003. godine do 26.05.2006. godine, faktički je radio kod sada pok. J.A., vlasnika i osnivača SZR Š. P.. Nisu zaključili pismeni ugovor ali je na osnovu njihovog usmenog sporazuma tužilac bio raspoređen na poslovima odgovornog lica u celokupnoj proizvodnji tehnologije mesa, radio je redovno radno vreme od 07,00 do 15,00 časova, svakoga dana osim subotom i nedeljom, i imao je ugovorenu zaradu za redovan rad, koju mu je poslodavac isplaćivao jednom nedeljno po 11.000,00 dinara. Radio je povremeno i prekovremeno ali mu nije po tom osnovu isplaćena uvećana zarada. Za vreme rada stanovao je u P. u kući poslodavca odakle je odlazio na posao. Jednom nedeljno je išao kod svojih roditelja u K.. U celokupnom periodu rada nije mu omogućeno da koristi godišnji odmor jer nije bilo radnika da ga zamene. Nije bio prijavljen na osiguranje nadležnom fondu i za ceo period po tom osnovu nisu za njega uplaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Radi zaštite svojih prava po osnovu rada pokrenuo je ovu parnicu radi utvrđenja radnog odnosa, isplatu naknada po osnovu prekovremenog rada i za godišnji odmor kao i za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Zahtev je usmerio prema tuženom J.A., vlasniku i osnivaču SZR Š. kao svom poslodavcu. J.A. je preminuo ... godine, posle čega su parnicu u svojstvu tuženih preuzele njegove ćerke i zakonske naslednice LJ.A.D. i M.A.D.. Ostavinski postupak iza pok. J.A. je prekinut zbog vođenja parničnog postupka povodom spora o naslednim pravima njegovih zakonskih naslednika i trećih lica i imovine kojom je ostavilac raspolagao ugovorom o poklonu u korist ćerke – ovde tužene LJ.A.D. i ugovorom o doživotnom izdržavanju zaključenim sa unukom po istoj kćeri J.D. kao davaocem izdržavanja. Pravnosnažnom presudom zbog propuštanja usvojen je tužbeni zahtev J.D. i poništen je ugovor o poklonu koji je ostavilac kao poklonodavac zaključio sa ćerkom LJ.A.D., kao poklonoprimcem. Kao svojina ostavioca, koja nije bila predmet raspolaganja nekim ugovorom, ostala je u LN … KO P. – deo…, svojina na zemljištu koja se sastoji od 4 parcele kao i na 3 pomoćne zgrade na njima.

U sprovedenom dokaznom postupku pred prvostepenim sudom utvrđena je i visina tužiočeve zarade u spornom periodu rada, period i broj časova tužiočevog prekovremenog rada i rada subotom, kao i visina uvećane zarade po tom osnovu. Utvrđen je takođe i iznos neuplaćenih doprinosa za socijalno osiguranje, kao i visina naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2006. godinu.

Na utvrđeno činjenično stanje drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je po tužiočevoj žalbi preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev za utvrđenje postojanja tužiočevog radnog odnosa kod pravnog prethodnika tuženih u utuženom periodu, kao i za isplatu neplaćene zarade za prekovremeni rad i rad subotom i za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kod nadležnog fonda. Odluka drugostepenog suda o zahtevu za traženu sudsku zaštitu tužiočevih prava po osnovu rada je obrazložena valjanim i detaljnim razlozima, koje kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Pravilnom primenom materijalnog prava iz odredaba Zakona o privatnim preduzetnicima i Zakona o nasleđivanju drugostepeni sud je ocenio da je tužilac obavljao rad kod J.A. kao privatnog preduzetnika u njegovoj mesarskoj radnji. Prema članu 7. Zakona o privatnim preduzetnicima za obaveze koje proisteknu u obavljanju delatnosti radnje, fizičko lice koje je osnivač sa statusom preduzetnika odgovara celokupnom svojom imovinom.

Momentom smrti čoveka otvara se njegovo nasleđe a njegova imovina po sili zakona prelazi na njegove naslednike. Imovina podrazumeva ne samo svojinu i druga stvarna prava i imovinskopravna potraživanja, već i dugove ostavioca. Momentom smrti sada pok. J.A., sa statusom tuženog u ovoj parnici, njegova prava i obaveze prešli su na njegove zakonske naslednike – ovde označene tužene. Pravilno je zaključivanje drugostepenog suda o aktivnoj legitimaciji tuženih kao potomaka i zakonskih naslednika sada pok. J.A. u odnosu na postavljeni tužbeni zahtev statusne prirode utvrđenjem radnog odnosa tužioca u utuženom periodu, kao i zahtev imovinske prirode za isplatu zarade i drugih primanja iz radnog odnosa.

Pravni prethodnik tuženih je u odnosu na zahteve tužbe, povodom faktičkog tužiočevog rada u njegovoj mesari, imao položaj, prava i obaveze poslodavca u smislu člana 4. i 18. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 70/2001 i 73/2001) važećeg u vreme kada je tužilac stupio na rad. Faktički rad koji je po usmenom sporazumu tužilac obavljao kod sad pok. J.A. u periodu od 25.08.2003. do 26.05.2006. godine imao je sve karakteristike radnog odnosa na neodređeno vreme u smislu odredaba navedenog zakona i Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, broj 4/05 i 61/05). Kako među njima nije zaključen pisani ugovor o radu u skladu sa obavezom iz člana 18. stav 1. prvobitno važećeg i člana 30. stav 1. kasnijeg Zakona o radu, nastupila je zakonska fikcija o zasnivanju radnog odnosa na neodređeno vreme danom stupanja na rad, izričito propisana odredbama stava 2. oba citirana zakonska člana. Pitanje primene i pravnog dejstva navedenih odredaba ne zavisi od slobodne volje zaposlenog a ni poslodavca. U pitanju su imperativne odredbe zakona propisane u cilju sprečavanja zloupotrebe prava i ugrožavanja Ustavom zaštićenog prava na rad i po osnovu rada. Utvrđenjem postojanja radnog odnosa na neodređeno vreme u određenom periodu po pravnosnažnoj presudi rešava radnopravni status tužioca, u odnosu na koji tužene naslednice preminulog poslodavca imaju punu pasivnu legitimaciju.

Pravilno je drugostepeni sud odlučio i o zahtevu za isplatu neplaćenih zarada za prekovremeni rad i rad subotom, kao i za naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, te za uplatu pripadajućih doprinosa po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja. Za takvu odluku i primenu materijalnih propisa je u presudi dao valjane razloge. Kako je prema utvrđenom činjeničnom stanju ostavilac u trenutku smrti imao imovinu koja predstavlja njegovu zaostavštinu, nema osnova prigovor nedostatka pasivne legitimacije ni u pogledu ovih zahteva imovinskopravne prirode istaknutih u parnici. Osim toga, tužilac u skladu sa odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju ima status osiguranog lica po osnovu radnog odnosa, kod privatnog poslodavca i opravdan materijalno pravni interes da reguliše pitanje uplata odgovarajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i obezbedi neprekinuti tok staža osiguranja, za buduće potrebe ostvarivanja prava na penziju.

Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava su paušalni i neosnovani, te ne dovode u sumnju pravilnost presuđenja. Ostali revizijski navodi kojima se upućuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, ukazivanjem na ocenu izvedenih dokaza, nisu uzeti u obzir jer ne predstavljaju dozvoljen revizijski navod u smislu člana 398. stav 2. ZPP.

Kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, primenom člana 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Ljubica Milutinović,s.r.