U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vlastimir Janković, advokat iz ..., protiv tuženog Javnog preduzeća PTT saobraćaja „Srbija“ iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2632/16 od 09.02.2018. godine, u sednici održanoj 05.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2632/16 od 09.02.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 838/13 od 17.05.2016. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog br. ... od 22.11.2012. godine kojim je otkazan ugovor o radu br. ... od 29.11.2004. godine, aneks br. ... ugovora o radu br. ... od 01.12.2005. godine i aneks br. ... ugovora o radu br. ... od 09.07.2012. godine. Stavom dugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke odbačena je kao nedozvoljena tužba u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno mesto višeg kontrolora u Pošti ... Beograd ..., Radnoj jedinici poštanskog saobraćaja „...“ Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka. Stavom petim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2632/16 od 09.02.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP na koju se ukazuje u reviziji, jer je drugostepeni sud prilikom odlučivanja ocenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio u radnom odnosu na neodređeno vreme na poslovima viši kontrolor u pošti ... ... u Radnoj jedinici poštanskog saobraćaja „....“ Spornim rešenjem tuženog od 22.11.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu, zbog povrede radne obaveze iz člana 98. Kolektivnog ugovora tuženog, koju je učinio tako što je nepropisno i nesavesno izvršavao radne obaveze, a osim ugovora o radu otkazani su i aneks br. … od 01.12.2005. godine i aneks br. … od 09.07.2012. godine. Prema razlozima spornog rešenja, rukovodilac službe za poštanske usluge je podnela prijavu protiv tužioca, jer je u postupku vanredne kontrole utvrđeno da je: 27.08.2012. godine tužilac realizovao dve neovlašćene novčane transakcije – uplate na tekući račun br. ... od 10.000,00 dinara i na tekući račun br. ... od 22.000,00 dinara, koje su relizovane u 08.06 sati, dok je transakcija „predaja gotovine“ od 32.000,00 dinara realizovana tek u 18.58 sati, iako je tužilac tog dana svoj odlazak sa posla evidentirao u 13.05 sati; 28.08.2012. godine tužilac je realizovao neovlašćenu uplatu nalogom br. ... na tekući račun br. ... od 18.500,00 dinara u 14.15 sati, a istog dana u 18.56 sati neovlašćenu isplatu sa tog računa u istom iznosu; 31.08.2012. godine tužilac je primio tri naloga za uplatu u korist tekućih računa koji se vode kod Banke Poštanska štedionica: na tekući račun ... od 18.500,00 dinara, na tekući račun ... od 2.300,00 dinara i na tekući račun ... od 5.500,00 dinara, a u pomoćnoj blagajni nije imao novčana sredstva za navedene transakcije s tim što su nalozi za uplatu bili neispravni – nedostajali su podaci o uplatiocu, broj tekućeg računa, iznos i slovima ispisani podaci o primaocu-korisniku tekućeg računa. Tužilac je rešenjem od 05.09.2012. godine udaljen sa rada, a aktom od 07.09.2012. godine upozoren je na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koji se izjasnio pisanim putem 19.09.2012. godine.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09), kada su odbili zahtev tužioca za poništaj spornog rešenja o otkazu ugovora o radu od 22.11.2012. godine i za vraćanje na rad.

Odredbom članom 179. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 98. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu u slučaju da zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze: nepropisno, nesavesno ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza.

Odredbom člana 15. stav 1. Pravilnika o postupanju jedinica poštanske mreže u platnom prometu, zaposleni su dužni da poštuju tajnost računa i da informacije o računu daju samo korisniku, osim ako je zakonskim propisima drukčije propisano ili na osnovu neposrednog ovlašćenja korisnika.

Odredbom člana 12. stav 2. Uputstva za rad pošta u postupku uplata i isplata po računima fizičkih lica klijenata Banke Poštanska štedionica, predviđeno je da se isplata na šalteru pošte ovlašćenom licu vrši na osnovu važeće lične i identifikacione isprave; prema članu 14. svako fizičko lice može u pošti vršiti uplatu po tekućim računima klijenata banke podnošenjem popunjenog obrasca: uplata u korist tekućeg računa, pri čemu zaposleni proverava ispravnost popunjenog obrasca, a ako nije pravilno popunjen vraća se uplatiocu sa sredstvima radi popunjavanja novog.

Odredbom člana 11. Pravilnika o blagajničkom i računskom poslovanju, predviđeno je da za vreme rada blagajnička sredstva treba držati u stolu složena po vrstama i vrednostima, a van radnog vremena, a kada se radnik udaljava sa radnog mesta blagajnička sredstva treba čuvati u određenim kasama ili pod ključem, a računopolagač ne sme da pored novca kojim rukuje drži u kasi drugi novac i vrednosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da su se u radnjama tužioca u dane 27, 28. i 31.08.2012. godine, kada je radio poslove višeg kontrolora, stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 98. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora, čime je obrazovan otkazni razlog iz člana 179. tačka 2. Zakona o radu.

Naime, u konkretnom slučaju tužilac je u navedenom periodu radeći svoje poslove višeg kontrolora učinio brojne nepravilnosti u radu: neovlašćene transakcije – uplate i isplate po tekućim računima klijenata, prijem neispravnih naloga, nedostatak novčanih sredstava u blagajni po nalozima za uplatu i drugo, što je sve detaljno opisano i precizirano vremenom, mestom i načinom izvršenja svake radnje u rešenju o otkazu ugovora o radu, a što jeste nepropisno i nesavesno vršenje radnih obaveza, odnosno postupanje sa krajnjom nepažnjom u vršenju radnih obaveza, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Revizijskim navodima se ukazuje da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, jer je spornim rešenjem tužiocu otkazan samo ugovor o radu i neki od više zaključenih aneksa ugovora o radu, ali ne svi, zatim da nižestepeni sudovi nisu pravilno cenili činjenicu da za tuženog i klijente nije nastala šteta, kao i da izreka spornog rešenja ne sadrži radnje povrede radne obaveze.

Vrhovni kasacioni sud iznete revizijske navode ocenjuje neosnovanim. U spornom rešenju od 22.11.2012. godine je navedeno da tuženi otkazuje tužiocu ugovor o radu od 29.11.2004. godine i samo dva od više aneksa ugovora o radu, međutim, okolnost da nisu navedeni svi aneksi ne znači da je rešenje nezakonito, zato što se radni odnos zasniva ugovorom o radu u smislu člana 30. stav 1. Zakona o radu, a prestaje otkazom ugovora o radu od strane poslodavca u smislu člana 175. tačka 4. istog zakona, dok se aneksom ugovora o radu menjaju pojedine odredbe ugovora o radu u smislu člana 171. istog zakona, što znači da kada ugovor o radu ne postoji (zbog otkaza), ne postoje ni aneksi, koji proizvode pravno dejstvo samo dok je na snazi ugovor o radu. Takođe, nije relevantna okolnost da tuženi nije u izreci spornog rešenja naveo radnje tužioca, s obzirom da je u obrazloženju rešenja opisana svaka pojedinačna radnja tužioca kojom je učinio povredu radne obaveze, pa kako je članom 185. stav 1. Zakona o radu propisano da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pisanom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku, to je sporno rešenje doneto saglasno ovoj odredbi. Tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze - nepropisno, nesavesno ili neblagovremeno izvršavanje radnih obaveza, koja postoji bez obzira da li je radnjama koje predstavljaju povredu radne obaveze pričinjena materijalna šteta za tuženog ili klijente.

Imajući u vidu navedeno, neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava, a kako je tužiocu zakonito prestao radni odnos, nisu ispunjeni uslovi za vraćanje na rad propisani članom 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić