.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1595/2024
03.10.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Gogić, advokat iz ..., protiv tužene Opšta bolnica Sremska Mitrovica, čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/24 od 06.03.2024. godine, u sednici veća održanoj 03.10.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/24 od 06.03.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/24 od 06.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 148/22 od 13.12.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da isplati tužilji, na ime naknade materijalne štete, iznos od 45.790,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.04.2022. godine do isplate, kao da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.964,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 371/24 od 06.03.2024. godnie, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 148/22 od 13.12.2023. godine,
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju kao posebnu zbog pogrešne primene materijalnog prava, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku-ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23- drugi zakon), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Na osnovu ovlašćenja iz člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge nižestepenih sudova za odluku o usvajanju tužbenog zahteva. Tužilja je zahtevala naknadu materijalne štete koja joj je pričinjena nezakonitim i nepravilnim radom sindikalne organizacije tužene. Sudovi su ocenili da je tužena odgovorna i samim tim u obavezi da tužilji naknadi nastalu materijalnu štetu, imajući u vidu da nije vršen prenos namenskih sredstava sa računa sindikalne organizacije na račun firme „Fenomena 021“ koja je u prostorijama sindikalne organizacije kod tužene prodavala robu, usled čega je tužilja po drugi put platila cenu robe označenoj firmi, iako je prethodno obračunska služba tužene iznose dospelih rata zadržavala i obustavljala od plate tužilje a po određenoj dinamici. Shodno navedenom, sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, jer je vezano za konkretnu činjenično podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, pa okolnost što je tužena korisnik budžetskih sredstava nije od uticija da bi se prihvatilo odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Obrazloženje pobijanih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužilje u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa odredbom člana 172. st. 1 u vezi sa čl. 186. i 189. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova u tom smislu odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem u praksi nižestepenih sudova i revizijskog suda, u primeni navedenih pravnih instituta, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je dana 28.04.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 45.790,00 dinara.
Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi merodavni revizijski limit, to revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
