.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1600/2023
27.12.2024. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Filip Nešić, advokat iz ..., protiv tuženog „AMS osiguranje“ a.d.o. Beograd, čiji je punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1837/22 od 22.11.2022. godine, u sednici održanoj 27.12.2024. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1837/22 od 22.11.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 1147/18 od 12.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je tužilac, po osnovu preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme počev od 31.08.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu od 31.08.2018. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu, za period od septembra 2018. godine zaključno sa oktobrom 2020. godine, isplati sve zarade i naknade zarade kao i sve ostale naknade iz radnog odnosa, u pojedinačnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od označenih datuma dospelosti do konačne isplate i pripadajućim doprinosima za mesece navedenog perioda prema označenim osnovicama, sve kao u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 61.200,00 dinara, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1837/22 od 22.11.2022. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P1 1147/18 od 12.10.2021. godine, u stavovima prvom, drugom i trećem izreke, pa je žalba tužioca u ovim delovima odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je ista prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 41.400,00 dinara, dok je deo zahteva preko navedenog do iznosa od 61.200,00 dinara, dosuđenog prvostepenom presudom, odbijen kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, a troškove sastava tog odgovora je tražio.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je na osnovu više sukcesivnih ugovora o radu na određeno vreme, bez prekida, radio kod tuženog na poslovima agenta ..., u periodu od 01.09.2016. do 31.08.2018. godine, kada mu je rešenjem tuženog prestao radni odnos istekom roka na koji je zasnovan. Tužilac je odjavljen sa osiguranja dana 31.08.2018. godine i o tome je uredno obavešten. Pre navedenog datuma, 31.08.2018. godine, tužilac je obavešten i da mu radni odnos neće biti produžen. U postupku, tužilac je tvrdio da je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa primio tek 10.10.2018. godine, da je u periodu nakon 31.08.2018. godine do prijema navedenog rešenja nastavio da obavlja rad kod tuženog, da zaključuje polise osiguranja sa klijentima tuženog, kao i da je u tom periodu od strane neposredno nadređenog dobijao mejlove sa nalozima za izvršenje radnih zadataka. Nakon prestanka radnog odnosa tužilac je zaključio jednu polisu osiguranja dana 13.09.2018. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen tužbeni zahtev tužioca.
Prema odredbi člana 37. stav 6. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 ... 75/14) ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Imajući u vidu propisano citiranom odredbom zakona, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za preobražaj radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, imajući u vidu da je za to bilo potrebno da tužilac nakon isteka perioda na koji je zaključen poslednji ugovor o radu sa tuženim, 31.08.2018. godine, nastavi da kod tuženog obavlja rad u navednom trajanju uz saglasnost i po nalogu tuženog, a što u konkretnom slučaju nije utvrđeno, odnosno tu činjenicu tužilac, na kome je bio teret dokazivanja, nije dokazao, kako su pravilno ocenili nižestepeni sudovi.
Kako se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
S obzirom da je revizija tužioca odbijena, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka, dok troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice.
Iz izloženih razloga, na osnovu čl. 153. i 154. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom i trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
