Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 436/20 od 14.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Prijepolju, Sudska jedinica u Novoj Varoši P1 6/19 od 31.10.2019. godine.

Tuženi je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužioci su u odgovoru na reviziju predložili da se revizija odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu odluku u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20) - u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme. Tužiocu AA, zaposlenom kod tuženog na poslovima ..., rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ../18 od 20.11.2018. godine zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, otkazan je ugovor o radu broj ../13 od 01.11.2013. godine sa pripadajućim aneksima, tužiocu BB zaposlenom kod tuženog na poslovima ... rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ../18 od 20.11.2018. godine zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom broj ../13 od 14.11.2013. godine sa pripadajućim aneksima i tužiocu VV, zaposlenom kod tuženog na poslovima ... rešenjem o otkazu ugovora o radu broj ../18 od 20.11.2018. godine zbog učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom broj ../13 od 01.11.2013. godine sa pripadajućim aneksima. Tužiocima je radni odnos prestao sa danom 30.11.2018. godine. Sva tri rešenja o prestanku radnog odnosa doneta su sa istim obrazloženjem, da su tužioci kao zaposleni kod tuženog učinili krivično delo na radu i u vezi sa radom, što je utvrđeno pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije broj SPK-Po4 81/18 od 09.11.2018. godine, kojom su osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci, a u koju im je uračunato i vreme provedeno u zadržavanju od 07.11.2018. do 09.11.2018. godine, a koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuju. Tužioci su dana 09.11.2018. godine sa Višim javnim tužiocem u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije zaključili sporazum o priznavanju krivičnog dela u kome je konstatovano da su neutvrđenog dana krajem juna meseca 2018. godine pa do 07.11.2018. godine u Novoj Varoši, postupajući po prethodnom dogovoru i zajednički preduzetim radnjama, kao službena lica, iskorišćavanjem svog službenog položaja i prekoračenjem granica svojih službenih ovlašćenja, u nameri da sebi pribave imovinsku korist u iznosima od po 100.000,00 dinara, ušli u kancelariju upravnika ribarskog područja neutvrđenog dana krajem juna meseca 2018. godine, neovlašćeno uzeli ključ od kase za koju su znali gde stoji u kancelariji, otvorili kasu, iz iste uzeli 60 komada obrazaca godišnjih dozvola za rekreativni ribolov za 2018. godinu u zaštićenom području od serijskog broja 0007401 do 0007460 ukupne nominalne vrednosti 300.000,00 dinara, podelivši svakom po 20 komada u nameri da iste prodaju zainteresovanim ribolovcima, a novac dobijen prodajom zadrže za sebe i svako pribavi sebi imovinsku korist od 100.000,00 dinara, čime su kao saizvršioci izvršili krivično delo zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359. stav 1. u vezi čl. 30. i 33. Krivičnog zakonika.

Viši sud u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je presudom SPK-Po4 81/18 od 09.11.2018. godine, na osnovu člana 317. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, prihvatio sporazum o priznanju krivičnog dela SKKo 83/18 od 09.11.2018. godine zaključenog između Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije i okrivljenih tužilaca, a po optužnom predlogu Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kto.Ko 103/18 od 09.11.2018. godine, pa su okrivljeni oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u pokušaju iz člana 359. stav 1. u vezi čl. 30. i 33 KZ, pa ih je sud osudio na kazne zatvora u trajanju od po 5 meseci, u koju im je uračunato vreme provedeno u zadržavanju od 07.11.2018. godine do 09.11.2018. godine, a koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuju u ..., bez primene elektronskog nadzora.

Prvostepeni sud je polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, zaključio da su tužbeni zahtevi tužilaca osnovani, jer su osporena rešenja doneta primenom otkaznog razloga iz člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, a da u momentu donošenja ovih rešenja o otkazu ugovora o radu 20.11.2018. godine krivični postupak protiv tužilaca nije bio pravnosnažno okončan. Da bi se iz ovog razloga mogao dati otkaz ugovora o radu, postojanje i učinjeno krivično delo od strane zaposlenog mora da bude utvrđeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku. Prvostepeni sud dalje nalazi da se zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu u sudskom postupku ceni prema vremenu njegovog donošenja, što je u ovom slučaju 20.11.2018. godine, kada nije postojala pravnosnažna krivična osuđujuća odluka, zbog čega ni ovaj otkazni razlog nije obrazovan.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 13/17) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to, između ostalog, ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom.

Imajući u vidu činjenicu da je u postupku utvrđeno da sva tri rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima sadrže isto obrazloženje da su tužioci kao zaposleni kod tuženog učinili krivično delo na radu i u vezi sa radom, što je potvrđeno pravnosnažnom presudom Višeg suda u Kraljevu - Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije broj SPK-Po4 br. 81/18 od 09.11.2018. godine, kojom su osuđeni na kaznu zatvora u trajanju od po pet meseci, a u koju im se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 07.11.2018. godine do 09.11.2018. godine i koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da učinjeno krivično delo na radu ili u vezi sa radom predstavlja razlog za davanje otkaza voljom poslodavca na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2) Zakona o radu, a da otkaz ugovora o radu iz ovog razloga poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za konkretno krivično delo, saglasno odredbi člana 184. stav 2. Zakona o radu. Da bi se iz ovog razloga i u navedenom roku mogao dati otkaz ugovora o radu, postojanje i učinjeno krivično delo od strane zaposlenog mora da bude utvrđeno u pravnosnažno okončanom krivičnom postupku. Naime, u konkretnom slučaju, u momentu donošenja osporenih rešenja o otkazu ugovora o radu 20.11.2018. godine, krivični postupak protiv tužilaca još nije bio pravnosnažno okončan, zbog čega su osporena rešenja o otkazu ugovora o radu pravilno ocenjena kao nepravilna i nezakonita i poništeno prvostepenom presudom.

Kako je tužiocima nezakonito prestao radni odnos, pravilno je primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu obavezan tuženi da tužioce vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove i radne zadatke.

Vrhovni kasacioni sud nije posebno cenio navode revizije imajući u vidu da se u reviziji u suštini ponavljaju navodi isticani u žalbi koji su bili predmet detaljne i pravilne ocene u drugostepenoj presudi.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP-a, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tuženog odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Zahtev tužilaca za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen je, jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su u ovom slučaju bili potrebni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1 ZPP.

Predsednik veća - sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić