Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1608/2022
22.09.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., kog zastupa punomoćnik Milan Karać, advokat iz ..., protiv tuženog DOO „Semiz“ za trgovinu transport i usluge Veternik, kog zastupa punomoćnik Darko Komnenić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, vrednost predmeta spora 1.300.000,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2677/21 od 02.02.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2677/21 od 02.02.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2392/2020 od 29.04.2021. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijalne štete iznos od ukupno 1.050.000,00 dinara i to iznos od 450.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti, iznos od 250.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova, iznos od 250.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha i iznos od 100.000,00 dinara na ime duševnih bolova zbog naruženosti, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate. U stavu drugom odbijen je tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog do traženog iznosa, po navedenim osnovima. U stavu trećem obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2677/21 od 02.02.2022. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava.

Ispitujući ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije, shodno stavu 2. iste odredbe, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

Prema razlozima drugostepene presude u pobijanom delu, tužilac je pretrpeo štetu u kritičnom događaju koji se dogodio dana 16.09.2015. godine, prilikom obavljanja rada za tuženog. Na tužioca je prilikom seče stabala palo drvo i tom prilikom je zadobio teške telesne povrede. Nižestepeni sudovi utvrđuju da je do povređivanja tužioca došlo usled nečinjenja tuženog, odnosno iz razloga što tuženi nije obezbedio tužiocu primenu mera za bezbedan i zdrav rad. Nižestepeni sudovi su stanovišta da tuženi odgovara po principu objektivne odgovornosti u smislu odredbi čl. 173. i 174. ZOO i da nije dokazao postojanje uslova za oslobađanje od odgovornosti u smislu člana 177. ZOO. Prema razlozima drugostepene presude, odsustvo formalnopravnog radnog odnosa nije smetnja za ostvarivanje prava na naknadu štete nastale pri obavljanju rada.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana primena materijalnog prava u pobijanom delu drugostepene presude, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse o navedenom pravnom pitanju, niti za novim tumačenjem prava. Ostvarivanje prava na naknadu štete, koju neko lice pretrpi obavljajući rad, nije uslovljeno postojanjem formalnog radnopravnog statusa. Odredbe Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu primenjuju se i na lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad kod poslodavca, u smislu odredbe člana 4. tačka 1. Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Shodno članu 174. ZOO, za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi i to po principu objektivne odgovornosti, odnosno nezavisno od krivice. Izuzetno dozvoljenom revizijom izjavljenom u skladu sa odredbom člana 404. ZPP ne može da se pobija utvrđeno činjenično stanje pa ti revizijski navodi tuženog nisu ni cenjeni.

Kako ne postoji ni potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tuženog nedozvoljena.

Shodno odredbi člana 403. stav 2. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude iznosi 1.050.000,00 dinara. Kako ne postoji revizijski cenzus za odlučivanje o reviziji tuženog, izjavljena revizija je nedozvoljena.