.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1616/2020
21.10.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Malešev, advokat iz ..., protiv tuženog Društvo za privatno obezbeđenje ''G4Ѕ Secure solutions'' d.o.o., Beograd, čiji je punomoćnik Slobodan Doklesić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2640/17 od 22.11.2019. godine, u sednici održanoj 21.10.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca AA iz ..., izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2640/17 od 22.11.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 4527/13 od 15.03.2017. godine, stavom I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog br. ../2013 od 04.09.2013. godine i obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. Stavom II izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu isplati iznos od 393.498,00 dinara, sa zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude pa do isplate na ime 18 mesečnih zarada, kao neosnovan. Stavom III izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tuženi obaveže da tužiocu isplati neisplaćenu zaradu za period od septembra 2011. godine do septembra 2013. godine u iznosima, sa zateznom kamatom na način naveden u tom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom IV izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime umanjenja zarade na ime amortizacije uniforme isplati iznose, sa zateznom kamatom, na način naveden u tom stavu izreke. Stavom V izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi, na ime umanjenja zarade na ime amortizacije uniforme isplati iznos od 1.010,00 dinara sa zateznom kamatom od 14.10.2011. godine pa do isplate. Stavom VI izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu u kom je tražio da se obaveže tuženi da mu plati zateznu kamatu na iznose, sa kamatom navedene u tom stavu izreke. Stavom VII izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 37.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda Beogradu Gž1 2640/17 od 22.11.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 4527/13 od 15.03.2017. godine, u stavu prvom, drugom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 4527/13 od 15.03.2017. godine, u stavu trećem izreke, pa je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da mu na ime manje isplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada isplati iznose, sa zateznom kamatom, navedene u tom stavu izreke. Stavom trećim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 45627/13 od 15.03.2017. godine, u stavu petom izreke, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime umanjene zarade po osnovu amortizacije uniforme isplati iznos od 1.010,00 dinara, sa zateznom kamatom, počev od 01.11.2011. godine do isplate, a odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na taj iznos za period od 14.10.2011. godine do 31.10.2011. godine, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu sedmom izreke presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 4527/13 od 15.03.2017. godine i određeno da svaka stranka snosi svoje troškove koje je imala u postupku pred prvostepenim sudom. Stavom petim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova nastalih u žalbenom postupku.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, u odnosu na stav prvi izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 87/18), pa je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz stava 1. tog člana zakona, pred drugostepenim sudom, koja bi mogla da utiče na donošenje zakonite i pravilne odluke.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 11.02.2008. godine, tako što je obavljao poslove službenika obezbeđenja. Na osnovu rešenja tuženog br. ../13 od 04.09.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu, jer je radeći na poslovima službenika obezbeđenja u objektu restorana ''BB'', u ..., Ulica ... br. .., dana 10.07.2013. godine, učinio povredu radne obaveze tako što je samovoljno i bez obaveštavanja operativnog centra napustio objekat pre isteka svoje smene koja se završava u 07,00 časova i što je u dnevnik rada, kao službeni dokument, uneo netačne podatke o vremenu predaje smene u 07,00 časova iako je objekat napustio oko 06,15 časova, kao i što je propustio da u dnevnik rada unese razloge i okolnosti ranijeg napuštanja objekta, kao bitne činjenice za obavljanje dužnosti obezbeđenja, čime je postupio suprotno članu 6. tačka 7. i članu 6. tačka 8. Opšteg uputstva Službe obezbeđenja QG001, što predstavlja otkazni razlog i to povredu i nepoštovanje propisanih pravila i procedura koje poslodavac primenjuje u svom radu u smislu odredbe člana 6. tačka 5. Ugovora o radu i člana 74. Pravilnika o radu. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je pismeno upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se zaposleni pismeno izjasnio, tako što nije sporio da je dana 10.07.2013. godine, pre isteka radnog vremena, napustio objekat, ali je naveo da je to učinio iz zdravstvenih razloga, pošto mu je iznenada pozlilo, a u pogledu te činjenice nije pružio dokaz. Opštim uputstvom Službe obezbeđenja od 12.04.2013. godine, predviđeno je da se u dnevnik rada evidentira tačno vreme, u minut, prijema dužnosti, da se prijem verifikuje potpisom i obaveštava operativni centar ili upravni objekat o prijemu smene. Dnevnik rada je službeni dokument o radu službenika obezbeđenja na objektu obezbeđenja. U posebnim slučajevima, dnevnik rada može biti sudski dokaz, pa je zato neophodna tačnost i jasnoća napisanog činjeničnog stanja bez pretpostavki i ličnih mišljenja, opis događaja, imena svih umešanih lica i svedoka. U dnevnik rada se upisuje sve što utiče na obavljanje dužnosti obezbeđenja i evidentiraju svi vanredni događaji o kojima se popunjava poseban izveštaj. Restoran ''BB'', u ..., Ulici ... br. .., kontrolisao je VV, koji je u svojoj izjavi od 10.07.2013. godine naveo da je u 06,20 časova izvršio kontrolu tog objekta i tom prilikom u objektu nije zatekao službenika obezbeđenja, nego je zatekao dve radnice koje su izjavile da je službenik otišao kući pre pet minuta, pa je kontrolor o tome obavestio operativni centar. U dnevnik operativnog dežurstva od 10.07.2013. godine nisu navedeni bilo kakvi vanredni događaji, a tužilac je, kao vreme predaje smene naveo 07,00 časova.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud poništi, kao nezakonito rešenje tuženog od 04.09.2013. godine i obaveže tuženog da ga vrati na rad, kao neosnovan.
Razlozi za otkaz od strane poslodavca propisani su odredbom člana 179.stav 2. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05...113/2017), tako što poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.); ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.).
Tužilac je samovoljno, bez obaveštavanja operativnog centra, napustio objekat koji je bio dužan da obezbeđuje, pre isteka svoje smene, a u dnevnik rada, kao službeni dokument, uneo je netačne podatke o vremenu predaje smene i nije naveo razloge i okolnosti ranijeg napuštanja objekta, što znači da je svojom krivicom, učinio povredu radne obaveze za koju mu je poslodavac mogao osnovano da otkaže ugovor o radu. Tuženi nije dužan da tužioca vrati na rad, jer je to pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa, što ovde nije slučaj, shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Navodima revizije tužioca o tome da nije bilo štetne posledice zbog tužiočevih radnji, odnosno da tuženi nije pretrpeo štetu, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke, pošto postojanje štete, kao posledice povrede radne obaveze, nije uslov za otkaz od strane poslodavca. Tužilac u reviziji takođe ukazuje da je objekat napustio iz opravdanih razloga. Međutim, on tu činjenicu nije dokazao, posebno imajući u vidu da je bio dužan da o ranijem napuštanju objekta i razlozima obavesti operativni centar kako bi se obezbedila zamena do kraja smene, a tužilac nije tako postupio. Takođe, u dnevnik rada je upisao netačno vreme predaje smene. Zbog toga, tužilac neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
