U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Čvorović, advokat iz ..., protiv tuženih Opštine Štrpce, Doma kulture „Sveti Sava“iz Štrpca, radi naknade štete na ime neisplaćene naknade za rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3732/2017 od 28.03.2019. godine, u sednici održanoj 18.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužioca, PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3732/2017 od 28.03.2019. godine tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog Doma kulture „Sveti Sava“ iz Štrpca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Štrpcu P1 471/16 od 23.03.2017. godine u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavovima trećem i četvrtom izreke.

OBAVEZUJE SE tuženi Dom kulture „Sveti Sava“ iz Štrpca da tužiocu na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 130.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kosovskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Štrpcu P1 471/16 od 23.03.2017. godine, stavom 1. izreke, tuženi Dom kulture „Sveti Sava“ iz Štrpca, je obavezan da tužiocu na ime naknade štete po osnovu neisplaćene naknade za rad u Upravnom odboru za period od 01.06.2006. do 23.10.2008. godine isplati iznos od 670.279,00 dinara, u pojedinačno opredeljenim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2006. godine pa do isplate, a odbijen je kao neosnovan preostali deo tužbenog zahteva do traženog iznosa od 943.501,40 dinara. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženu Opštinu Štrpce usled nedostatka pasivne legitimacije ovog tuženog. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da na oporezivi prihod od ugovorene naknade za rad tužioca plati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Stavom četiri izreke, tuženom je naloženo da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 71.644,38 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3732/2017 od 28.03.2019. godine, navedena prvostepena presuda je preinačena u usvajajućem delu stava prvog izreke, u stavu trećem i odluci o troškovima postupka sadržanoj u stavu četvrtom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi Dom kulture na ime neisplaćene naknade za rad u Upravnom odboru u svojstvu predsednika za navedeni period isplati iznos od 670.279,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.06.2006. godine pa do isplate i da na oporezivi prihod od ugovorene naknade za rad plati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Prvotužena je podnela odgovor na reviziju, predlažući da se ista odbaci kao nedozvoljena.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11, 55/14), koji se u ovom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i da je osnovana.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem Skupštine opštine Štrpce od 02.08.2005. godine imenovan za predsednika Upravnog odbora, a odlukom Skupštine opštine Štrpce od 23.10.2008. godine razrešen je te funkcije nakon isteka mandata. Upravni odbor Doma kulture „Sveti Sava“ je na sednici održanoj 29.12.2005. godine, doneo Odluku o plaćanju naknade članovima Upravnog odbora za njihov rad i da ta naknada za predsednika iznosi 30% od osnovne plate direktora tuženog i 25% za članove odbora. Tužiocu je za period od 01.11.2005. do 31.05.2006. godine isplaćena naknada na osnovu odluke Upravnog odbora. Za periode od 01.06.2006. godine do 28.02.2008. godine i od 01.08.2008. do 23.10.2008. godine tužiocu uopšte nije isplaćivana naknada, a u periodu od 01.03.2008. do 31.07.2008. mu je isplaćena delimična naknada u iznosu od po 5.000,00 dinara mesečno, na osnovu odluke Skupštine opštine Štrpce od 10.03.2008. godine. Upravni odbor tuženog Doma kulture je na sednici od 02.06.2008. godine doneo odluku o isplati zaostalih naknada članovima UO za period juni 2006 – mart 2008. godine. Na osnovu podataka iz spiskova za isplatu zarada radnika i direktora Doma kulture „Sveti Sava“ Štrpce, utvrđena je visina osnovne plate njegovog direktora u periodu od 01.06.2006. do 23.10.2008. godine u rasponu od 78.704,00 dinara do 87.267,00 dinara neto (koliko je iznosila u septembru 2008. godine). Ovo je bila osnovica za utvrđivanje visine tražene mesečne naknade tužioca od 30%, u visini utvrđenih pojedinačnih novčanih iznosa.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da mu pripada pravo na traženu naknadu za rad u Upravnom odboru tuženog Doma kulture na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa („Sl. glasnik RS“, br.25/2000, 25/2002, 107/2005, 108/2005, 123/07), a čije odredbe se primenjuju na tuženog shodno članu 12. Zakona o javnim službama („Sl. glasnik RS“, br.42/91, 71/94), koji međutim ne reguliše pitanje ove naknade. Kako je članom 13. stav 2. citiranog zakona propisano da članovi upravnog odbora imaju pravo na odgovarajuću naknadu za rad u upravnom odboru, čiju visinu utvrđuje upravni odbor javnog preduzeća, na osnovu kriterijuma sadržanih u godišnjem programu njegovog poslovanja, a upravni odbor tuženog Doma kulture je doneo odluku od 29.12.2005. godine o visini te naknade za članove i predsednika odbora kome pripada 30% od osnovne plate direktora ovog tuženog, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi u obavezi da tužiocu isplati ovu naknadu i to u punom iznosu za period kada mu ništa nije bilo isplaćeno a u smanjenom za delimično isplaćeni iznos naknade. Odbio je tužbeni zahtev prema tuženoj Opštini Štrpce usled nedostatka pasivne legitimacije.

Drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev jer je zauzeo suprotno pravno stanovište, ocenivši da u konkretnom slučaju nedostaje uslov da bi navedena odluka Upravnog odbora tuženog od 29.12.2005. godine proizvodila pravno dejstvo, a to je da je bila utvrđena visina naknade na osnovu kriterijuma sadržanih u njenom godišnjem programu poslovanja, a na osnovu raspoloživih i za te namene predviđenih sredstava u opštinskom budžetu. Pored toga, smatrao je da je iz sadržine Odluke o plaćanju naknade proizlazi da se ta naknada članovima Upravnog odbora utvrđuje za njihov rad, a ne po osnovu stalnog članstva, a da tužilac na kome je bio teret dokazivanja ovih činjenica u smislu člana 231. ZPP, nije dokazao da je upravni odbor tuženog u spornom periodu radio, i da je navedena odluka doneta primenom kriterijuma sadržanih u njegovom godišnjem programu poslovanja.

Međutim, osnovano tužilac ukazuje u reviziji da bi bilo poželjno da su u godišnjem programu poslovanja tuženog, bili sadržani kriterijumi na osnovu kojih bi se mogla utvrditi visina naknade za rad u upravnom odboru, ali da taj nedostatak nije prepreka za ostvarivanje prava tužioca na ovu naknadu jer se ovi kriterijumi tiču parametra za određivanje njene visine. Zato nedostatak tih kriterijuma ne isključuje pravo tužioca na ostvarivanje ove naknade, u situaciji kada mu to pravo kao predsedniku upravnog odbora tuženog pripada na osnovu člana 13. stav 2. Zakona o javnim preduzećima i obavljanju delatnosti od opšteg interesa, čije se odredbe primenjuju shodno članu 12. Zakona o javnim službama, a u visini utvrđenoj odlukom UO tuženog od 29.12.2005. godine, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. I po pravnom stanovištu ovoga suda tužiocu pripada odgovarajuća naknada po osnovu statusa predsednika Upravnog odbora tuženog, na osnovu člana 15. stav 3. citiranog zakona, pa zato nije bilo potrebno da dokazuje da je odbor zaista radio u tom periodu, pogotovo što mu je od oktobra 2005. zaključno sa majem 2006. godine naknada po tom osnovu već isplaćivana.

Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka, na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, pa je i ona potvrđena.

Kako je tužilac uspeo u revizijskom postupku, to mu pripada tražena naknada troškova na ime sastava revizije na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2. 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP, a visina je odmerena prema važećoj AT, kao i na ime takse za reviziju od 39.000,00 dinara i takse na odluku o reviziji od 58.500,00 dinara, sve prema važećoj TT.

Iz izloženih razloga je odlučeno kao u ovoj presudi, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić