.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1635/2017
17.12.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vitomir Žunić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi utvrđenja diskriminacije i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 330/17 od 17.03.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 330/17 od 17.03.2017. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P1 54/15 od 01.12.2016. godine koja je ispravljena rešenjem istog suda P1 54/15 od 10.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac AA tražio utvrđenje da je tuženi BB postupao diskriminatorski prema njemu tako što nije isplatio iznos koji mu pripada po osnovu poklona za Novu godinu, za razliku od drugih radnika kod tuženog, i za jednak rad jednake vrednosti, i isplatu iznosa od 50.220,60 dinara koji se odnosi na poklon za Novu godinu sa zakonskom zateznom kamatom od 31.01.2013. godine do isplate, te uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih fondova na taj iznos i naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 17.511,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.12.2016. godine do isplate, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, tužilac je oslobođen obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 330/17 od 17.03.2017. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena u odbijajućem i obavezujućem delu presuda Višeg suda u Novom Sadu P1 54/15 od 01.12.2016. godine (ispravljena rešenjem P1 54/15 od 10.01.2017. godine).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom i na član 404. Zakona o parničnom postupku (radi ujednačavanja sudske prakse i novog tumačenja prava), blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na tužiočevu reviziju sa predlogom da se ista odbaci kao nedozvoljena, odnosno odbije kao neosnovana i tužilac obaveže na naknadu troškova postupka po tom vanrednom pravnom leku.
O reviziji tužioca nije odlučivano na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija) jer je članom 403. stav 2. tačka 1. tog zakona u vezi sa članom 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije predviđeno da je revizija uvek dozvoljena u postupku sudske zaštite od diskriminacije.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog do 31.12.2012. godine. Radni odnos tužioca prestao je na osnovu sporazuma stranaka od 25.12.2012. godine, zaključenog na tužiočev zahtev. Sporazumom je predviđeno (član 5) da je uplatom iznosa iz članova 3. i 4. (naknada umanjena za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje na teret zaposlenog; zarada za poslednji mesec radnog odnosa; kvartalna premija za neiskorišćeni deo godišnjeg odmora za 2012. godinu) tuženi izmirio sve svoje obaveze i da tužilac nema bilo kakva druga postojeća, uslovna ili eventualna potraživanja. Socijalnim programom za BB predviđena je obaveza tuženog da svim zaposlenima isplati sredstva po osnovu poklona za Novu godinu u visini od 50% prosečne zarade iz meseca koji prethodi isplati (član 14). Navedenim socijalnim programom, važećim u periodu od 17.06.2008. godine do 31.12.2012. godine, pojam „zaposleni“ označava sva lica koja su se na dan njegovog zaključenja nalazila u radnom odnosu na neodređeno vreme u BB, njegovim delovima i privrednim društvima koja su formirana ili će biti eventualno formirana kapitalom BB (član 1) kao i da su prava zaposlenih utvrđena tim programom, ne samo kolektivna, već istovremeno i njihova individualna prava (član 22). Tuženi je zaposlenima VV, GG i DD, kojima je radni odnos prestao 31.12.2011. godine, isplatio novogodišnju premiju u skladu sa članom 14. socijalnog programa. Isplata novogodišnje premije u visini od 50% prosečne zarade u decembru 2012. godine uvrštena je u troškove završnog računa tuženog za 2012. godinu i njena isplata izvršena je 11.01.2013. godine, sa isplatom zarade za decembar mesec prethodne godine. Novogodišnja premija nije isplaćena tužiocu sa njegovom zaradom za decembar 2012. godine.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da u ovom slučaju ne postoji diskriminacija tužioca i da zato nije osnovan ni tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete po tom osnovu u visini neisplaćene novogodišnje premije.
Tužbu, podnetu u skladu sa članom 43. tačke 2. i 4. Zakona o zabrani diskriminacije, tužilac zasniva na tvrdnji da je tuženi diskriminatorski postupao jer mu nije isplatio novogodišnju premiju, a to je učinio drugim zaposlenima kojima je sporazumno prestao radni odnos 31.12.2011. godine, i da mu je na taj način prouzrokovana materijalna šteta.
Odredbom člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije određeno je značenje izraza „diskriminacija“ i „diskriminatorsko postupanje“ upotrebljenih u tom zakonu. Prema navedenoj odredbi, diskriminacija odnosno diskriminatorsko postupanje je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno propuštanje (isključenje, ograničenje i davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na članove njihovih porodica ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven način zasnovano na nabrojanim ličnim svojstvima kao i na drugim stvarnim ili pretpostavljenim ličnim svojstvima diskriminisanog lica.
U konkretnom slučaju, neplaćanjem novogodišnje premije tužiocu (kojem je radni odnos prestao 31.12.2012. godine) nije izvršena diskriminacija po nekom njegovom ličnom, odnosno stvarnom ili pretpostavljenom ličnom svojstvu u odnosu na druge zaposlene (kojima je radni odnos prestao 31.12.2011. godine), a kojima je tuženi isplatio novogodišnju premiju. S`toga, tužilac neosnovano zahteva utvrđenje da je na izloženi način tuženi diskriminatorski postupao prema njemu, a sledstveno tome nije osnovan ni tužbeni zahtev kojim je tražena naknada materijalne štete prouzrokovana diskriminatorskim postupanjem.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Tuženi je nejednako postupao kada je određenim zaposlenim licima, kojima je radni odnos prestao 31.12.2011. godine, isplatio novogodišnju premiju a to nije učinio tužiocu kojem je na isti način radni odnos prestao 31.12.2012. godine. Međutim, takvo postupanje tuženog nema svoj osnov u nekom ličnom svojstvu tužioca, da bi se isto moglo okarakterisati kao diskriminatorsko postupanje u značenju iz člana 2. stav 1. tačka 1. Zakona o zabrani diskriminacije, i zato tužiocu pružila sudska zaštita po odredbama tog zakona. Ostali revizijski navodi o pravnoj prirodi socijalnog programa kao opšteg akta i pravu tužioca na novogodišnju premiju po članu 14. tog akta, nisu od značaja za ovaj spor u kojem se traži sudska zaštita od izvršene diskriminacije. Pravo na novogodišnju premiju po označenom članu socijalnog progama tužilac može zahtevati u posebnoj parnici koju je pokrenuo sa zahtevom za utvrđenje ništavosti člana 5. Sporazuma o prestanku radnog odnosa od 25.12.2012. godine, kojim se saglasio da prema tuženom nema nikakvih postojećih, uslovnih ili eventualnih potraživanja.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Troškovi odgovora na reviziju, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili neophodni za vođenje ove parnice. Zbog toga je zahtev tuženog za naknadu tih troškova odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
