U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Jovanović, advokat iz ..., protiv tuženog-protivtužioca „Trajal korporacija“ AD Kruševac, radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa, odlučujući o reviziji tužilje-protivtužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2829/18 od 12.02.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 15.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje-protivtužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2829/18 od 12.02.2019. godine. 

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P1 113/2017 od 15.03.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa su poništena rešenje tuženog o upućivanju na odsustvo zbog prekida rada br. ... od 24.02.2017. godine i rešenje o otkazu ugovora o radu br. ... od 07.04.2017. godine i obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog- prtivtužioca, pa je obavezana tužilja-protivtužena da tuženom-protivtužiocu izvrši povraćaj novčanog iznosa od 340.973,27 dinara isplaćenog na ime otpremnine sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od 10.11.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 123.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Apelacioni sud u Kragujevcu je odlučio o žalbi tuženog, donetom presudom stavovima prvom i trećem izreke, tako što je odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje za poništaj rešenja o upućivanju na odsustvo zbog prekida rada br. ... od 24.02.2017. godine tuženog i rešenja o otkazu ugovora o radu br. ... od 07.04.2017. godine tuženog, kao zahtev da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju, navodeći da se ona izjavljuje iz razloga utvrđenih članom 407.ZPP.

Tuženi je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijenu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. stav 1. ZPP. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. U konkretnom slučaju, nema ni propusta u odlučivanju drugostepenog suda, koji odlučio u granicama žalbom pobijanog, i to tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog po osnovu ugovora o radu od 12.12.2013. godine, raspoređena na poslove administratora evidentičara, sve do 10.04.2017. godine, kada joj je rešenjem tuženog br. ... od 07.04.2017. godine prestao radni odnos kao tehnološkom višku zbog potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređen usled ekonomskih i organizacionih promena. Prethodno, tužilja je rešenjem tuženog br. ... od 24.02.2017. godine upućena na odsustvo zbog prekida rada do kojeg je došlo bez njene krivice, a iz razloga koji je nastao na strani poslodavca u okolnostima da u započetim aktivnostima radi sprovođenja socijalnog programa, više nije mogao da obezbedi obavljanje poslova radnog mesta tužilje, pri kojima je tužilja odbila ponudu da koristi godišnji odmor u trajanju od 30 radnih dana počev od 27.02.2017. godine. Utvrđeno je da je tuženi 20.02.2017. godine doneo Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova koji je istog dana objavio na oglasnoj tabli, a stupio na snagu 01.03.2017. godine, kojim je ukinuto tužiljino radno mesto. Odbor direktora tuženog je 13.03.2017. godine utvrdio predlog Programa rešavanja viška zaposlenih koji je 24.03.2017. godine usvojen i dostavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje i samostalnom sindikatu koji su se u vezi sa tim izjasnili. Rešenjem tuženog br. ... od 07.04.2017. godine tužilji je prestao radni odnos kao tehnološkom višku zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na koje je raspoređena usled ekonomskih i organizacionih promena i isplaćena joj je otpremnina u iznosu od 340.973,27 dinara.

Imajući u vidu tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenih rešenja, kao i zahtev za vraćanje na rad.

Odredbom člana 179. stav 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/2014) važećoj u vreme prestanka radnog odnosa tužilji, tačkom 1. propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Ispitujući zakonitost rešenja o otkazu ugovora o radu, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je nastao otkazni razlog iz citirane odredbe člana 179. stav 5. Zakona o radu, jer je kod tuženog-protivtužioca kao poslodavca došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog čega je tuženi doneo Program rešavanja viška zaposlenih i Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim je tužiljino radno mesto ukinuto, pri čemu tuženi nije bio u mogućnosti da tužilju premesti na drugo radno mesto. Zbog toga je tužilji prestao radni odnos kao tehnološkom višku i tuženi joj je isplatio otpremninu. Pravilno je odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad, jer odluka u tom delu zavisi od zakonitosti osporene odluke. Rešenje o upućivanju na plaćeno odsustvo posledica je nastale situacije kod poslodavca, kao osnova za primenu člana 116. stav 1. Zakona o radu.

Kako se kriterijumi za utvrđivanje viška zaposlenih primenjuju samo u situacijama kada dolazi do smanjenja broja izvršilaca na istom radnom mestu, a ne i u slučajevima kada dolazi do ukidanja radnog mesta, neosnovani su revizijski navodi da je rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji nezakonito jer tuženi nije primenio osnovne i dopunske kriterijume u ovom konkretnom slučaju. Osim toga, poslodavac može zaposlenog uputiti na odsustvo i zbog smanjenja obima rada, pa je neosnovano i ukazivanje u reviziji da nisu ispunjeni zakonski uslovi iz člana 116. stav 1. Zakona o radu za donošenje osporenog rešenja od 24.02.2017. godine kojim je tužilja upućena na plaćeno odsustvo.

Usvajajuća odluka o eventualnom protivtužbenom zahtevu tuženog za povraćaj isplaćene otpremnine nije bila predmet žalbenog pobijanja, ona nema uticaja na drugačiji ishod spora o zakonitosti rešenja o prestanku radnog odnosa, jer ne znači da će biti izvršena kod ovakvog ishoda spora.

S obzirom da se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijene presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić