U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Strahinja Selaković, advokat iz ..., protiv tužene „Vojvođanska banka“ AD Novi Sad, koju zastupa punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2022/2019 od 30.09.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 29.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2022/2019 od 30.09.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2022/2019 od 30.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1764/2018 od 28.02.2019. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilje, poništeno kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze del. 01.1-1671 HR od 16.08.2018. godine, obavezana tužena da tužilju vrati na rad, u roku od 8 dana i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 69.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate, u roku od 8 dana i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila blagovremeno reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se uopšteno ukazuje na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po zanimanju ... i višegodišnji radnik tužene, i na osnovu aneksa ugovora o radu del.br.01.1-959/2 HR od 01.06.2017. godine obavljala je poslove ... za ... za ... – Filijala ... – Funkcija ... – Vojvođanska banka AD ..., za koje je predviđena srednja stručna sprema, peti stepen stručne spreme prema Pravilniku o sisitematizaciji radnih mesta tužene, sa opisom poslova tog radnog mesta, a koji su bliže navedeni u obrazloženju nižestepenih presuda. Tužilja je dana 08.06.2018. godine sa službenog mejla poslala devet dokumenata (blanko obrasci) koji se odnose na apliciranje za kredit malog biznisa (SBB kredit) na privatni mejl BB, zaposlene u ... (koja ... nema tu vrstu kredita), a koja je inače bila zaposlena kod tužene do 24.06.2018. godine i obavljala poslove ... Filijale ..., te je bila neposredno pretpostavljena tužilji. Tužilja je ovo učinila odgovarajući na privatni mejl BB od 07.06.2018. godine upućen kao pomoć radi apliciranja njenih roditelja za SBB kredit, koji imaju ..., a koji su inače već imali otvoren račun kod tužene preko kog redovno posluju i koji su kod tužene u prethodnoj godini imali SBB kredit koji je realizovan po njihovom zahtevu 08.02.2017. godine.

Dana 15.06.2018. godine tuženoj je dostavljeno nepotpisano pismeno sa naslovom obaveštenje o saznanjima u kome je, između ostalog, navedeno da su od strane koleginice AA sa službenog mejla tužene poslati akti tužene koji su došli u posed ... banke. Povodom anonimne prijave Funkcija interne revizije tužene je sprovela istragu u cilju provere navoda iz prijave, te je na osnovu izveštaja i preporuka, od strane ovlašćenih lica tužene, dana 05.07.2018. godine, doneta odluka o pokretanju disciplinskog postupka i formiranju komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja odgovornosti za povredu radne obaveze/kršenje radne discipline i naknadu štete, između ostalih i protiv tužilje. Nakon sprovedenog postupka, dana 18.07.2008. godine Izvršni odbor tužene je doneo odluku o izricanju mere tužilji zbog učinjenih povreda radnih obaveza propisanih članom 127. tačka 3, 7,18. i 19. Kolektivnog ugovora tužene, da bi dana 24.07.2018. godine tužilji bilo dostavljeno upozorenje da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na koje se tužilja izjasnila 30.07.2008. godine, a dana 16.08.2018. godine doneto je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, te je određeno da tužilji prestaje radni odnos kod tužene zato što je svojom krivicom učinila povrede radne obaveze utvrđene članom 121. tačka 3, 7, 18. i 19. Kolektivnog ugovora tužene, bliže opisane u izreci rešenja.

Sedam od devet poslatih dokumenata, koje je tužilja poslala blanko na privatni mejl BB, ne predstavljaju poverljiva dokumenta banke. Sporni prilog broj 14 predstavlja blanko obrazac koji popunjava klijent uz kontrolu i korigovanje od strane zaposlenog ili se popunjava od strane zaposlenog na osnovu dobijenih odgovora klijenta i uz uvid u dostavljenu dokumentaciju, a prilog broj 14a predstavlja praktično prateći dokument uz prilog broj 14, odnosno uputstvo za sveobuhvatnije popunjavanje priloga broj 14, tako što zaposleni usmerava i sugeriše popunjavanje posebnim pitanjima i korigovanjem odgovora klijenta u svrhu odobravanja kredita. Nijedan od ova dva priloga ne sadrže bilo kakvu oznaku poverljivosti, pri čemu ovi dokumenti nisu poimence navedeni kao poverljivi dokumenti koji predstavljaju bankarsku – poslovnu tajnu ni Etičkim kodeksom ni Procedurom o čuvanju bankarske tajne, odavanju trećim licima niti Politikom sigurnosti informacija, a ni bilo kojim drugim aktom tužene.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi odlučili da ponište osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, kao nezakonito, a za svoju odluku su dali dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije, sudovi nisu prešli granice svojih ovlašćenja utvrđivanja zakonitosti akta na način celishodnosti tumačenja da li određena dokumenta mogu imati status poverljive, službene tajne. Sporna dokumenta nisu označena kao službena tajna, odnosno ne sadrže bilo kakvu oznaku poverljivosti, pa je sud imao ovlašćenje da utvrđuje zakonitost osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu zbog povrede radne obaveze, dostavljanja dokumenta koji ne predstavljaju službenu tajnu. Samo u slučaju da su sporna dokumenta bila označena bilo kojom oznakom poverljivosti sudovi ne bi mogli da ocenjuju da li takva dokumenta mogu da imaju karakter poverljivosti, i u tom slučaju bi sudovi prešli granice svojih ovlašćenja utvrđivanja zakonitosti akta. S obzirom da u postupku nije utvrđeno da sporna dokumenta imaju bilo koju oznaku poverljivosti, sudovi nisu prešli granice svojih ovlašćenja, kako je već rečeno, te su pravilno utvrdili da osporeno rešenje nije zakonito.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije koji se u suštini svode na ukazivanje da sporna dokumenta predstavljaju poslovnu tajnu, te da je tužilja učinila povredu radne obaveze dostavljanjem poverljivih dokumenata na privatni mejl BB. S obzirom da ti navodi ne dovode u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, oni nisu posebno obrazloženi, imajući u vidu i da se o tim navodima izjasnio i prvostepeni i drugostepeni sud u svojim odlukama.

Tužena u revizijskom postupku nije uspela, zbog čega nema pravo na troškove tog postupka koje je tražila i opredelila, u smislu člana 153. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić