Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 626/15 od 11.05.2015. godine: žalbu tuženog delimično usvojio i navedenu prvostepenu presudu preinačio tako što je zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete na ime umanjenja životne aktivnosti u iznosu od 64.000,00 dinara, na ime fizičkih bolova preko iznosa od 72.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha preko iznosa od 48.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.02.2015. godine do isplate odbio; preinačio odluku o troškovima parničnog postupka preko iznosa od 111.700,00 dinara i zahtev tužioca odbio; žalbu tuženog u preostalom delu i žalbu tužioca odbio i prvostepenu presudu u preostalom delu potvrdio; obavezao tužioca da tuženom na ime naknade žalbenih troškova isplati iznos od 6.000,00 dinara i odbio zahtev tužioca za naknadu žalbenih troškova.

Protiv navedene drugostepene presude tužilac je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu člana 407. u vezi člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14).

Vrhovni kasacioni sud je, ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. i 407. stav 2. ZPP, obzirom da je tužba u ovom sporu podneta 28.12.2012. godine, te da je prvostepena presuda preinačena navedenom drugostepenom presudom i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju ukazuje tužilac obzirom da su razlozi drugostepenog suda o bitnim činjenicama za ocenu osnovanosti zahteva tužioca jasni i bez protivrečnosti.

Nižestepeni sudovi su u toku postupka utvrdili da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog i da je prema aneksu 2 Ugovora o radu od 29.10.2008. godine, bio raspoređen na radno mesto ... uz ograničenja koja su bila navedena u ekspertizi Instituta za medicinu rada ... (da je tužilac sposoban za rad uz ograničenja: da ne može da radi poslove u uslovima izloženosti nepovoljnim mikroklimatskim uslovima, izloženosti povišenom nivou buke, poslovima koji iziskuju veće psihofizičko opterećenje, poslovima koji iziskuju dugotrajan rad u prinudnom položaju tela i poslove koji zahtevaju očuvanu funkciju ravnoteže).

Dana 25. maja 2012. godine tužilac je bio raspoređen od strane poslovođe mašinske radionice da zajedno sa drugim zaposlenim u pogonu radi na pranju filtera za agregat 3 koji nije bio u funkciji. Nakon obavljenog posla prešli su na rad na agregat 4, koji je bio u funkciji, sa namerom da i na tom agregatu izvrše pranje filtera. Posao čišćenja filtera obavlja se tako što se skine ručica sa filtera (čime se isključuje mogućnost automatskog uključenja motora), da bi se bezbedno radilo na čišćenju filtera. Ručica se posle skidanja stavlja u ležište gde se ubacuje voda i okretanjem ručice se vrši ručno ispiranje filtera. Tužilac prilikom obavljanja posla na agregatu 4 nije skinuo ručicu sa filtera koji je bio na nepristupačnom mestu pa je tražio od drugog zaposlenog da mu doda ručicu sa agregata 3, stavio je tu ručicu u osovinu i pokušao da pokrene ručicu, ali se tom prilikom motor okrenuo (uključio) a ručica teška 1 kilogram ga je udarila po ruci i povredila ga. Tužilac je bio obučen za rad u radionici i moralo mu je biti poznato da prilikom obavljanja ovih poslova treba isključiti mašinu iz rada.

Međutim, tužilac nije bio sposoban, prema navedenoj ekspertizi za rad na radnom mestu ... pa kako se radilo o radnom mestu sa povećanim rizikom inspektor rada je zabranio raspoređivanje tužioca na ove poslove 24.10.2012. godine, a tuženi i odgovorno lice su oglašeni krivim u prekršajnom postupku zbog ovakvog raspoređivanja tužioca.

Zbog posledica povređivanja tužiocu je opšte životna aktivnost umanjena 7% trajno. Trpeo je fizičke bolove jakog intenziteta (2 časa), srednjeg intenziteta (sedam dana) i tri nedelje slabog intenziteta. Strah jakog intenziteta trajao je – 1 čas, srednjeg – 10 dana, a slabog – oko mesec dana.

Po osnovu kolektivnog osiguranja tužiocu je isplaćen iznos od 48.000,00 dinara a po sudskom poravnanju još 112.000,00 dinara, ukupno 160.000,00 dinara zbog ove povrede na radu.

Prema potpuno i pravilno utvrđenom činjeničnom stanju koje drugostepeni sud odlučujući o žalbama stranaka nije izmenio, drugostepeni sud je izveo pravilan zaključak: o osnovu odgovornosti tuženog za naknadu ove štete tužiocu koji je pretrpeo povredu na radu zbog raspoređivanja tužioca na poslove sa povećanim rizikom – koje nije bio sposoban da obavlja, u smislu člana 164. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/2005, 61/2005, 54/2009), i člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima – ZOO; o podeljenoj odgovornosti (član 192. ZOO), obzirom da je i tužilac svojim propustima – zbog neisključivanja agregata 4 iz rada i nepropisnog ponašanja u postupku ispiranja filtera doprineo nastanku štete (20%); obimu naknade štete – budući da mu zbog doprinosa nastanku štete pripada srazmerno smanjena naknada; vrsti štete koju je pretrpeo i visinu njene naknade u smislu člana 200. ZOO (za duševne bolove zbog umanjenja opšte životne aktivnosti 140.000,00 dinara, pretrpljenog straha – 60.000,00 dinara i fizičkih bolova – 90.000,00 dinara); i u pogledu iznosa dosuđenih tužiocu pobijanom drugostepenom odlukom prethodno umanjenog za isplatu izvršenu po osnovu kolektivnog osiguranja (160.000,00 dinara) a potom srazmerno umanjenih zbog doprinosa tužioca nastanku ove štete po odredbama člana 192. ZOO.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i kada je odbio zahtev tužioca za naknadu štete na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda zbog neosnovano vođenog spora (koji nije u koneksnom odnosu sa sporom zbog povređivanja tužioca 25.05.2012. godine), obzirom da je tužilac bio tuženi u tom sporu po tužbi BB iz ... za naknadu materijalne štete u kom sporu je zahtev tog tužioca odbijen, a da tužilac u ovom sporu nije dokazao ni postojanje ove štete niti da se radilo o šikonoznom ponašanju prema tužiocu od strane tuženog u ovoj parnici zbog kog su kod tužioca nastale trajnije posledice u njegovoj psihičkoj sferi.

Vrhovni kasacioni sud je cenio ostale navode revizije pa je našao da se njima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude.

Pravilno je odlučeno i o troškovima parničnog postupka u smislu člana 163. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić