Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o dozvoljenosti posebne revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana radi ujednačavnja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova.

Predmet tražene pravne zaštite je uplata pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na iznose mesečne naknade za rad (kao osnovice za obračun doprinosa) koju je tuženi, kao pružalac usluga socijalne zaštite koji finansira Grad Novi Sad, isplatio tužilji u skladu sa Odlukom o socijalnoj zaštiti Grada Novog sada, Pravilnikom o bližim uslovima i standardima za pružanje usluga socijalne zaštite i donetim pojedinačnim akatima (rešenja tužene od 01.11.2017. godine, 30.03.3018. godinne i 25.06.2018. godine), a na osnovu kojih je tužilja angažovana kao pratilac za ličnu pomoć maloletnim licima za koje je utvrđena potreba za uslugom ličnog pratioca.

Odluke nižestepenih sudova donete su primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava i ne odstupaju od postojeće sudske prakse o obavezi poslodavca da izvrši uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u skladu sa odredbom člana 6. stav 1. tačka 17. i člana 57. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojom je definisano da lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu je fizičko lice koje obavlja poslove po osnovu ugovora o delu, autorskog ugovora, ugovora o dopunskom radu i drugog ugovora ili po nekom drugom osnovu, a za izvršen rad ostvaruje ugovorenu naknadu, odnosno naknadu za rad. Revizijskim navodima se ne ukazuju na drugačije odluke donete u predmetima sa istim pravnim i činjeničnim kao u ovom predmetu, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...18/20) i utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u paranicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, dozvoljenost revizije ceni se primenom odredbe člana 403. stav 3. istog zakona kojim je propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilja je tužbu podnela 11.07.2022.godine, a označena vrednost spora je 10.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković