Osnovnog suda u Valjevu P1 181/21 od 14.09.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom sporu postoji potreba za odlučivanjem o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, radi ujednačavanja sudske prakse zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene delimično osnovana.

U sporovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u utuženom periodu prilikom obračuna zarade tužilje za period od septembra 2019. godine do marta 2021. godine, tužena nije tužilji isplaćivala zaradu uvećanu za 10% shodno Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama. Visina neisplaćene uvećane zarade u skladu sa navedenom Uredbom utvrđena je nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko – finansijske struke.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da tužilja osnovano potražuje razliku zarade za utuženi period uvećanu za 10%, s obzirom na to da je u utuženom periodu tužilja radila sa decom po IOP-u – Individualnom obrazovnom planu, što je iziskivalo njenu posebnu pripremu i dodatno angažovanje, a samim tim iziskivalo je veći napor tužilje u radu. Stoga je obavezana tužena da tužilji za period septembar 2019. godine do marta 2021. godine isplati iznose na ime naknade štete utvrđene veštačenjem.

Po oceni Vrhovnog suda, osnovano se revizijom tužene ukazuje da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su tužilji dosudili naknadu zbog uvećanjava koeficijenta za obračun i isplatu plate za mart 2021. godine.

Prema članu 3. tačka 1. podtačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01... 58/14 i 113/17-drugi zakon), koeficijent iz stava 2. te Uredbe uvećava se zaposlenom u školi za decu ometenu u razvoju i nastavniku odeljenja za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi – 10%.

Jezičkim tumačenjem navedenog člana, dolazi se do zaključka da pravo na uvećanje zarada 10% imaju, pored zaposlenih u posebnim školama za decu ometenu u razvoju, i nastavnici u redovnim školama sa formiranim posebnim odeljenjem za decu ometenu u razvoju, a koji sa njima rade. Međutim, u situaciji kada je jedan od ciljeva vaspitno – obrazovnog sistema u našoj zemlji inkluzija, odnosno uključivanje u taj sistem i dece sa teškoćama u razvoju, neophodno je šire, sistemsko i ciljno tumačenje navedene odredbe. Naime, opštepoznata je činjenica da redovne škole, iako nemaju posebno formirana odeljenja za decu ometenu u razvoju, upisuju takvu decu u cilju njihove inkluzije, razvoja i sticanja obrazovanja, zajedno sa decom koja nemaju takve pošteškoće. To svakako iziskuje veći napor nastavnika u radu i upravo činjenica primene posebnog programa rada i dodatnog radnog angažovanja nastavnika u radu sa detetom sa smetnjama u razvoju, a u cilju savladavanja gradiva i detetovog obrazovanja, prestavlja dovoljan osnov za priznanje uvećane zarade tom nastavniku nezavisno od činjenice što u redovnoj školi ne postoji posebno formirano odeljenje za decu ometenu u razvoju.

U konkretnom slučaju, tužilja je kao nastavnik ... u utuženom periodu, pored učenika koji nastavu pohađaju po redovnom programu, imala i učenike sa smetnjama u razvoju sa kojima je morala da radi po posebnom individualnom obrazovnom programu, sa posebnim pripremama, obukama i dodatnim radnim angažovanjem, a za takav rad joj nije uvećana plata. Stoga, neisplaćivanjem tužilji uvećane plate na osnovu člana 3. tačka 1. podtačka 4. navedene Uredbe u periodu zaključno sa februarom 2021. godine, tužena je tužilji pričinila štetu u visini neisplaćene uvećane zarade.

Međutim, Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 19/21) koja se primenjuje na obračun i isplatu plata počev od plate za mart 2021. godine, navedeno uvećanje koeficijenta od 10% je priznato nastavniku u redovnom školi za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju, u kojima svi učenici stiču obrazovanje po Individualnom planu 1 (IOP1) i po Individualnom planu 2 (IOP2), pa kako to nije slučaj sa tužiljom, neosnovano tužilja potražuje naknadu po osnovu ovog uvećanja za platu za mart 2021. godine. Odredba člana 3. tačka 1. podtačka 4a) navedene Uredbe je jasna i precizna i ne daje prostor za drugačuje (šire) tumačenja, kao u slučaju prehodno važeće Uredbe, pa je isključena mogućnost da se sa početkom primene njene primene, navedeno uvećanje koeficijenta prizna i zaposlenim nastavnicima za rad u odeljenjima koja ne čine samo učinici koji rade po Individualnom obrazovnom planu, razliku od prethodno važećeg člana 3. tačka 1. podtačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 44/01... 58/14 i 113/17-drugi zakon).

Vrhovni sud je našao da tužilji na osnovu člana 153. stav 3. ZPP, pripadaju troškovi dosuđeni stavom drugim izreke prvostepene presude.

Shodno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, a na osnovu člana 414. stav 1. istog zakona, odlučeno je kao u stavu trećem izreke.

Kako je tužena sa revizijom uspela u neznatnom delu, na osnovu člana 153. ZPP, odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković