Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod AD „Železnice Srbije“ na određeno vreme u Organizacionoj jedinici u ... na osnovu zaključenog ugovora o radu od 05.02.2003. godine i obavljala poslove magacionera stanice ... . Aneksom broj 5 ugovora o radu od 01.09.2015. godine koji je zaključila sa AD za železnički prevoz robe ''Srbija Kargo'' kao poslodavcem sledbenikom izmenjen je navedeni ugovor o radu od 05.02.2003. godine. Poslodavac sledbenik preuzeo je Kolektivni ugovor od poslodavca prethodnika sa pripadajućim aneksom i nakon toga sa ovde tuženim tužilja je zaključila i aneks broj 7 ugovora o radu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da tuženi nije tužilji obračunavao i isplatio naknadu za ishranu u toku rada i vrednost 1/12 regresa za korišćenje godišnjeg odmora, zbog čega nije bilo moguće utvrditi da li su u vrednost cene radnog sata uključene naknada za ishranu u toku rada i vrednost regresa 1/12 za korišćenje godišnjeg odmora, da je tužilji u skladu sa članom 171. stav 1. Kolektivnog ugovora poslodavca („Službeni glasnik RS“ br. 37/95... 7/00) za neisplaćenu naknadu za ishranu u toku rada u utuženom periodu pripada 209.673,51 dinar u pojedinačno iskazanim iznosima, a da joj na ime regresa za korišćenje godišnjeg odmora u utuženom periodu pripada 72.479,08 dinara u pojedinačno iskazanim mesečnim iznosima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan na osnovu člana 118. tačka 1. i 5-6. Zakona o radu i da se s obzirom da se u konkretnom slučaju ne može utvrditi struktura vrednosti jednog radnog sata, prihvatio obračun naknade za ishranu u toku rada i regres prema visini koja je bila određena ranijim Kolektivnim ugovorom tuženog objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 37/95 i 7/00, odnosno primenom parametara koje je tuženi primenjivao prilikom obračuna navedenih naknada.

Po oceni drugostepenog suda, raniji važeći Kolektivni ugovor se na konkretnu situaciju ne može primeniti zbog zabrane retroaktivnog dejstva. Pored toga, zaključio je da je tuženi u skladu sa opštim aktom kod poslodavca tužilji kroz vrednost radnog časa za obračun zarade obračunao i isplaćivao naknadu za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora, a propust da u obračunu zarade iskaže podatke po ovim osnovima ne vodi zaključku da ti iznosi nisu isplaćeni. Zbog toga je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Posebni kolektivni ugovor nije utvrdio odnos zarada i ostalih primanja koje ulaze u zaradu, niti je to učinjeno ugovorom o radu iako im to pravo zakon priznaje. Posledice nejasnog opšteg akta ne sme da trpi zaposleni. Ako jača ugovorna strana (poslodavac) pripremi tekst ugovora (kao u ovom slučaju), nejasne ili nedovoljno određene odredbe tumače se u korist druge strane (član 100. ZOO). Kada opšti akt, ugovor o radu, a ni obračunska lista ne konkretizuju i ne vrše razdvajanje (tuženi ni veštaku o tome nije dostavio precizne podatke), ovo pravo tužiocu treba priznati (Zakon o radu ga priznaje u članu 118). Iz svih istaknutih razloga, imajući u vidu i da tuženi, na koga pada teret dokazivanja, nije do zaključenja glavne rasprave izvršio preciziranje i razdvajanje regresa i toplog obroka u strukturi zarade, ovi zahtevi tužioca su usvojeni.

Visina regresa i toplog obroka može biti utvrđena veštačenjem na osnovu parametara iz ranijih opštih akata po osnovu zakonske ili sudske analogije, kao i na osnovu slobodne ocene bez veštačenja, ako se novčana obaveza ne može utvrditi odnosno može se utvrditi sa nesrazmernim teškoćama (član 232. ZPP).

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Na osnovu čl. 153, 163. i 165. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je obavezao tuženog da tužiocu naknadi trošak sastava revizije u iznosu od 12.000,00 dinara, čija je visina odmerena u skladu sa Advokatskom tarifom, dok trošak takse nije priznat jer zahtev nije opredeljen u smislu člana 163. stav 2. ZPP. Preinačenjem odluke drugostepenog suda i odbijanjem žalbe tuženog je potvrđena prvostepena presuda koja u sebi sadrži i rešenje o troškovima prvostepenog postupka koji su tužiocu dosuđeni.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić