Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju ukazujući na bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepoptuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava.

Tuženi je dostavio svoj odgovor na tužiočevu reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke shodno članu 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 sa izmenama i dopunama), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP paušalno se ukazuje bez konkretne argumentacije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac kod tuženog kao poslodavca obavlja posao radnika ... u sektoru NIS Novi Sad na osnovu ugovora o radu broj .. od 26.01.2015. godine sa izmenama i dopunama, čijim je članom 4. tačka 4.1 ugovorena zarada za obavljeni radu u redovno radno vreme od 145,20 dinara (neto po času), u koju cenu radnog sata su vrednovani rad noću, složenost, odgovornost i uslovi rada.

Tuženi je sa NIS ad Novi Sad zaključio ugovor o pružanju usluge fizičko- tehničkog obezbeđenja i usluge zaštite od požara, sa aneksom. Članom 3. tog ugovora zaključenog dana 19.08.2015. godine ugovarači su se saglasili da minimalna vrednost pružene usluge tokom važenja ugovora neće preći ugovoreni iznos koji je poslovna tajna i koji za platnu katergoriju 3 – operater iznosi 20% većeg iznosa u odnosu na kategoriju 1 – službenik u obezbeđenju na objektu i kooridnator.

Rašavajući sporno pravno pitanje ništavosti navedene ugovorne odredbe prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu uskraćeno uvećanje od 20% na ime noćnog rada, koji nije vrednovan u okviru cene radnog sata od 154,20 dinara, pa je tužbeni zahtev usvojio.

Drugostepeni sud je žalbene navode tuženog smatrao osnovanim, pa je zbog pogrešne primene materijalnog prava prvostepenu presudu preinačio i tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Taj sud je našao da je tužiočeva zarada sa tuženim poslodavcem spornom ugovornom odredbom ugovorena u skladu sa Zakonom o radu, da iz njene sadržine nedvosmislno proizilazi da je noćni rad vrednovan kroz cenu radnog sada i da u slučaju neisplaćivanja punog iznosa ugovorene zarade tužilac pravnu zaštitu može ostvariti podnošenjem tužbe sa opredeljenim obligacionopravnim zahtevom. Ugovor zaključen između tuženog i NIS ad Novi Sad bez uticaja je na punovažnost predmetnog člana 4. tačka 1. ugovora o radu.

Protivno revizijskim navodima, Vrhovni sud nalazi da je pobijana presuda doneta uz pravilnu primenu materijalnog prava.

Prihvatajući kao pravilno činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku, drugostpeni sud je osnovano zaključio da predmetna ugovorna odredba nije protivna Zakonu o radu.

Članom 9. stav 2. Zakona o radu propisano je da su ništave pojedine odredbe ugovora o radu kojima su utvrđeni nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrđenih zakonom i opštim aktom, odnosno koje se zasnivaju na netačnom obaveštenju od strane poslodavca u pojedinim pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog.

Članom 33. Zakona o radu propisano je da ugovor o radu, između ostalog, sadrži novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu i elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog.

Članom 108. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu i to, između ostalog, za rad noću, ako taj rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice.

Članom 4. tačka 4. 1 ugovora o radu propisano je da u iznos od 145,20 dinara neto po času zarade zaposlenom vrednovan rad noću, zajedno sa složenošću i odgovornošću posla i uslovima rada. Navedena ugovorna odredba nije uslovljena niti na bilo koji način dovedena u vezu sa sadržinom ugovora koji je tuženi, kao poslodavac i pravno lice registrovano za pružanje usluga fizičkog obezbeđenja, zaključio sa trećim licem – NIS ad Novi Sad, kao korisnikom tih usluga. Referatom podnete tužbe tužilac ne tvrdi da mu je zarada isplaćivana protivno članu 4. tačka 4.1 ugovora već smatra da je, zbog navedne sadržine ugovora zaključenog između tuženog i NIS Novi Sad, zaradu ugovorenu članom 4. tačka 4.1 ugovora trebalo uvećati 20%, koja argumentacija se ne može prihvatiti.

Na osnovu izloženog primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka u visini nagrade advokata za sastav odgovora na reviziju, odbijen je kao neosnovan primenom člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o nužnom trošku.

Predsednik veća-sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković