U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Miljuš, advokat iz ..., protiv tuženog „Trelleborg wheel systems Serbia“ DOO Ruma, čiji je punomoćnik Dejan Ukropina, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 340/21 od 10.03.2021. godine, u sednici održanoj 22.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 340/21 od 10.03.2021. godine, tako što SE ODBIJA žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Rumi P1 533/19 od 18.11.2020. godine, a zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi se odbija.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom isplati troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi P1 533/19 od 18.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 30.09.2019. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 14.06.2002. godine i aneks ugovora o radu br.2 od 17.12.2014. godine i da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 340/21 od 10.03.2021. godine, preinačena je presuda Osnovnog suda u Rumi P1 533/19 od 18.11.2020. godine, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 30.09.2019. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 14.06.2002. godine i aneks ugovora o radu br.2 od 17.12.2014. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 103.500,00 dinara, a odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 70.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP (“Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj .. od 14.06.2002. godine, a prema aneksu br.2 ovog ugovora od 17.12.2014. godine, raspoređen je na poslove „pomoćni radnik na ...“. Pobijanim rešenjem tuženog broj .. od 30.09.2019. godine, prestao mu je radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline i povrede radne obaveze, na osnovu člana 179. stav 3. tačke 1) - 8) i stav 4. Zakona o radu i člana 16. stav 1. alineja 10. Ugovora o radu, zbog toga što je dana 20.09.2019. godine, došao na posao u vidno alkoholisanom stanju. Šef smene BB ( kome se tužilac požalio da se ne oseća dobro i da ide kod lekara ) znao je da tužilac ima zdravstvene probleme tj. visok pritisak, ali je posumnjao da je tužilac u alkoholisanom stanju, pa mu je rekao da ode da se presvuče, potom dođe po izlaznicu i da se testira na prisustvo alkohola u krvi. Tužilac je otišao sa radnog mesta bez izlaznice i provere alkoholisanosti, nakon čega je šef smene napisao prijavu i dao je šefu. Navedenog dana tužilac je došao kući (po zdravstvenu knjižicu) popio lekove i zaspao, jer se osećao bolje. Sutradan uveče (21.09.2019. godine) se javio u hitnu pomoć, jer mu je bilo loše i tada je pregledan od strane specijaliste urgentne medicine zbog pritiska u grudima gde mu je izmeren pritisak (195 / 120) urađen EKG i dat savet za terapiju. Tužilac se javio izabranom lekaru 23.09.2019. godine ( kada mu je produženo bolovanje). Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz od 25.09.2019. godine, na koje se tužilac pismeno izjasnio 27.09.2019. godine. Tužilac je i ranije konzumirao alkohol , pa mu je zbog dolaska na posao pod dejstvom alkohola 26.10.2018. godine, rešenjem tuženog od 19.11.2018. godine, izrečena disciplinska mera- novčana kazna u visini od 20% od zarade u trajanju od tri meseca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom člana 179. stav 3. tačka 4. i stava 4. Zakona o radu odbio tužbeni zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i za vraćanje na rad, nalazeći da je tužilac odgovoran za povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje mu se pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljaju na teret, s`obzirom na to da se na zahtev pretpostavljenog na poslu nije podvrgao alkotestiranju iako je takvo testiranje uobičajeno kod tuženog u situaciji kada radnik napušta posao bez odobrenja pretpostavljenog,a pre isteka radnog vremena.

Drugostepeni sud je izveo suprotan zaključak o primeni materijalnog prava, pa je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužioca nalazeći da u radnjama i ponašanju tužioca nema povrede radne obaveze ili radne discipline jer tuženi nije dokazao da je tužilac bio u vidno alkoholisanom stanju s`obzirom na to da nije dostavio sudu svoj opšti akt (kojim je propisana procedura testiranja zaposlenih na prisustvo alkohola u krvi) a na osnovu čega bi se utvrdilo da je tužilac postupio suprotno navedenoj proceduri, odnosno da je odbio poziv nadređenog da se testira.

Osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava u pobijenoj drugostepenoj presudi.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 4. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena koje ima ili može imati uticaj na obavljanje posla. Stavom 4. istog člana propisano je da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuće analize u ovlašćenu zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac o svom trošku radi utvrđivanja okolnosti iz stava 3. tačka 3) i 4) ovog člana ili da utvrdi postojanje navedenih okolnosti na drugi način u skladu sa opštim aktom. Odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 3. ovog člana.

Prema članu 16. Ugovora o radu koji je tužilac zaključio sa tuženim 14.06.2002. godine, bliže su precizirani uslovi i situacije kada zaposlenom može prestati radni odnos otkazom ugovora o radu na inicijativu poslodavca. To je situacija ako zaposleni svojom krivicom učini taksativno nabrojane povrede radnih obaveza između ostalog (član 16. stav 1. alineja 10 ), ako dolazi na rad pod dejstvom alkohola ili isti konzumira u toku rada. Opštim aktom tuženog -Procedurom za kontrolu prisustva alkohola u krvi kod zaposlenih je predviđena zabrana konzumiranja alkohola u toku procesa rada zbog čega tuženi ima mogućnost da alkotestiranje zaposlenih zahteva u cilju utvrđenja činjenice da li je zaposleni u toku rada bio pod dejstvom alkohola.

Imajući u vidu činjenicu da je tužilac bio upoznat sa napred navedenim odredbama svog ugovora o radu, kao i sa odredbama Procedure za kontrolu prisustva alkohola u krvi kod zaposlenih kojim se pod nepoštovanjem radne discipline zbog kog se zaposlenom može otkazati ugovor o radu smatra odbijanje testiranja na alkohol u toku rada, te da tužilac prilikom obavljanja posla dana 20.09.2019. godine, svojom krivicom, nije postupao u skladu sa navedenim odredbama, to je nastao osnov za otkaz ugovora o radu u smisu člana 179. stav 3. tačka 4. i stava 4. istog člana Zakona o radu, kako je to pravilno zaključio prvostepeni sud. Sa postojanjem odgovarajuće procedure tužilac je bio upoznat s`obzirom na to da mu je prethodno zbog dolaska na posao pod dejstvom alkohola 26.10.2018. godine, bila izrečena disciplinska mera- novčana kazna u visini od 20% od zarade u trajanju od tri meseca rešenjem tuženog od 19.11.2018. godine.

Tužilac kao dugogodišnji radnik kod tuženog iako svestan da kod tuženog nema tolerancije kada je u pitanju alkoholisanost, jer je kod zaposlenih zabranjeno prisustvo alkohola u krvi pošto je propisana nulta tolerancija na alkohol (sve što je iznad 0,0 promila podleže sankcionisanju) i upoznat sa postupkom napuštanja radnog mesta i izdavanja izlaznice ( što tužilac sam potvrdio svojim iskazom) odbija da se podvrgne alkotestiranju u cilju utvrđivanja činjenice da li je u toku rada bio pod dejstvom alkohola i svojevoljno napušta radno mesto propuštajući da uzme izlaznicu, čime je učinio grubu povredu propisane radne discipline koja je dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Shodno navedenom osnovano se revizijom tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Imajući u vidu da je tužiocu ugovor o radu zakonito otkazan, neosnovan je njegov zahtev za vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Pravilna je odluka o troškovima prvostepenog postupka doneta na osnovu člana 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je preinačena, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda saglasno odredbi člana 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da tužilac po žalbi nije uspeo, to je odbijen i njegov zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Tuženi je uspeo u postupku po reviziji pa su mu je saglasno odredbama članova 153, 154, 163. i 165. ZPP i važećoj AT dosuđeni troškovi za sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara. Odredbama Zakona o parničnom postupku i Zakona o porezu na dodatu vrednost, propisano je da stranka koja je postigla uspeh u parnici, a koja je radnje u postupku preduzimala posredstvom advokata, ima pravo na naknadu troškova na ime PDV na advokatsku uslugu, ali u tom slučaju kao dokaz treba da pruži račun o izvršenim advokatskim uslugama, koji sadrži sve elemente računa propisane odredbom čl. 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost. Međutim, kako obračun o nagradi i naknadi troškova advokata za sastav revizije ne sadrži elemente računa propisane zakonom, to se troškovi na ime PDV, za pruženu advokatsku uslugu, ne mogu priznati kao stvarni trošak stranke u smislu odredaba čl. 153. i 154. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić