U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Đorđe Papulić, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ ..., čiji je punomoćnik Predrag Basarić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2621/2017 od 16.03.2018. godine, na sednici održanoj 27.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2621/2017 od 16.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 263/13 od 31.01.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi rešenje tuženog broj ... od 20.03.2013. godine o otkazivanju ugovora broj ... zaključenog sa tužiljom 30.03.2011. godine kao nezakonito i da tuženi tužilju vrati na rad i da se obaveže tuženi da tužilji nadoknadi troškove postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je traženo da se tuženi obaveže da za tužilju isplati pripadajuće prinadležnosti iz radnog odnosa počev od 21.03.2013. godine do povratka na rad sa zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti svakog mesečnog iznosa zarade do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 286.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2621/2017 od 16.03.2018. godine, stavom prvim izreke, obijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova nastalih u postupku po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do nepravilne primene nekih od odredaba ovog zakona, zbog čega nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja, koja je po zanimanju doktor medicine, bila je zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme po ugovoru o radu broj ... od 30.03.2011. godine na poslovima šefa zdravstvene službe. Rešenjem tuženog broj ... od 20.03.2013. godine tužilji je otkazan ugovor o radu i prestao joj je radni odnos danom uručenja rešenja. Ugovor je otkazan jer je tokom januara 2013. godine tužilja neprimerenim i grubim ponašanjem prema korisnicima i nepružanjem stručne pomoći čije odlaganje može da izazove negativne posledice po opšte stanje korisnika, nemarno i nesavesno izvršavala poverene poslove, čime je svojom krivicom učinila teže povrede radnih obaveza utvrđenih u članu 113. i članu 110. tač. 1, 16. i 17. Kolektivnog ugovora od 23.11.2011. godine, odnosno u članu 179. tačka 2. Zakona o radu, kao i usled nepoštovanja radne discipline zbog čega je njeno ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U obrazloženju rešenja navedeno je da je po sprovedenom postupku nakon pribavljanja pismenih izjava utvrđeno da se tužilja u dužem vremenskom periodu posebno tokom januara 2013. godine neprimereno i grubo ponašala prema korisnicima, nemarno i nesavesno izvršavala poverene poslove, što je sve decidno pobrojano i opisano u rešenju. Tužilja je po prijemu upozorenja za postojanje razloga za otkaz ugovora o radu pokušala da ublaži posledice svojih postupaka izvinjavajući se korisnici VV. U obrazloženju navedenog rešenja takođe je navedeno da je tužilja svojim ponašanjem nanela štetu ne samo korisnicima već i narušila i ugled same ustanove. Tužilja je rešenje o otkazu ugovora o radu lično primila 20.03.2013. godne kada joj je i prestao radni odnos kod tuženog, a istog dana je odjavljena sa obaveznog socijalnog osiguranja. Tuženi je tužilji isplatio zaradu do dana prestanka radnog odnosa. Protiv tužilje dok je bila u radnom odnosu kod tuženog nije vođen disciplinski postupak. Tužilja se nakon uručenja rešenja o otkazu ugovora o radu 16.04.2013. godine obratila inspekciji rada za ... sa zahtevom da se do pravnosnažnosti sudske odluke odloži izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu tuženog, a inspektor rada je dana 22.04.2013. godine izvršio inspekcijski nadzor kod tuženog, te je nakon izlaska na lice mesta i uvid u priložene pismene dokaze doneo rešenje 24.04.2013. godine kojim je odbio kao neosnovan zahtev tužilje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i reintegraciju.

Odredbom člana 179. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05... 32/13) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to: ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu (tačka 2), ili ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 3.).

U vreme donošenja pobijanog rešenja kod tuženog se primenjivao Kolektivni ugovor od 23.11.2011. godine koji u članu 110. tač. 1, 16. i 17. pod povredom radne obaveze iz člana 108. stav 1. tačka 2. Kolektivnog ugovora smatra neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno vršenje radnih i drugih obaveza, nepružanje ili odbijanje pružanja stručne pomoći čije odlaganje može da izazove negativne posledice po opšte stanje korisnika i grubo postupanje sa korisnicima usluge ili licima u njihovoj pratnji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je drugostepeni sud zaključio da je za zakonito otkazivanje ugovora o radu dovoljno da je zaposleni izvršio jednu radnju opisanu pobijanim rešenjem koje predstavlja otkazni razlog u smislu nepoštovanja radnih obaveza ili radne disciline i koja je prema opštim aktima poslodavca, propisana kao razlog za otkaz, uz prethodno poštovanje zakonom propisane procedure za otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, tužilja je učinila povredu radne obaveze i radne discipline koje su joj osporenim rešenjem stavljene na teret i koje su radnje takstativno pobrojane u obrazloženju rešenja, odnosno da se neprimereno i grubo ponašala prema korisnicima, nemarno i nesavesno izvršavala poverene poslove na način bliže naveden u obrazloženju rešenja, kojim postupanjima je nanela štetu ne samo korisnicima već narušila i ugled same ustanove. Opisane povrede radnih obaveza su dovoljno konkretizovane u pogledu načina, mesta i vremena izvršenja da bi se tužilja mogla izjasniti na upozorenje kojim su joj stavljena na teret, nakon kojeg upozorenja je ona pokušala da promeni ponašanje prema korisnicima tužene, a osim toga pojedine povrede, u navedenom upozorenju i rešenju o otkazu opisane su kao povrede u produženom trajanju odnosno kao radnje koje traju i koje predstavljaju uobičajeni način rada tužilje i na dan davanja upozorenja. Sledom navedenog, tužiljino ponašanje predstavlja akt grube nepažnje, pa nisu osnovani navodi revidenta da nije ispunjen drugi kumulativni uslov za donošenje pobijanog rešenja primenom člana 179. stav 1. tač. 2. i 3. Zakona o radu, zbog nepostojanja krivice zaposlenog.

Polazeći od navedenog, drugostepeni sud je pravilno ocenio da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, a za svoj zaključak je dao jasne i potpune razloge koje je kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Pobijano rešenje doneto je u proceduri i rokovima propisanim zakonom, a kako je odbijen kao neosnovan tužbeni tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, to je pravilno odbijen i zahtev tužilje za vraćanje na rad jer osnovanost ovog dela tužbenog zahteva zavisi od odluke o zahtevu za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.

Osim toga, navodima revidenta da je drugostepeni sud pogrešno cenio izvedene dokaze i time učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. Zakona o parničnom postupku posebno se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku, u smislu člana 407. stav 1. nije dozvoljeno.

Kako se ni ostalim navodima revidenta ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić