Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nenad Saradžković, advokat iz ..., protiv tužene Visoke poslovne škole strukovnih studija ..., čiji je punomoćnik Saša Čupić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3832/17 od 14.02.2019. godine, na sednici veća održanoj dana 07.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3832/17 od 14.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 113/15 od 10.07.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se poništi rešenje o otkazu ugovora o radu broj ../15 od 17.12.2015. godine i da se tužena obaveže da vrati tužioca na rad na radno mesto na koje je po zaključenom ugovoru o radu raspoređen. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu isplati na ime naknade štete sve zarade i doprinose koje bi ostvario za vreme dok nije bio na radu po rešenju o otkazu ugovora o radu broj ../15 od 17.12.2015. godine, u iznosu od 300.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3832/17 od 14.02.2019. godine. stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Kuršumliji P1 113/15 od 10.07.2017. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Primeni člana 404. ZPP nema mesta u parnici o prestanku radnog odnosa, u kojoj je redovna revizija dozvoljena. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Prema sadržini tražene pravne zaštite, ova parnica spada u statusne radne sporove u smislu člana 441. ZPP (kod kojih je revizija uvek dozvoljena) jer predmet tražene pravne zaštite odnosi se na prestanak radnog odnosa. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca dozvoljena, primenom člana 441. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama propisanim u članu 408. Zakona o parničnom postupku- ZPP („Sl. glasnik RS“ br.72/11… 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se navodima revizije ukazuje, nije predviđena kao revizijski razlog članom 407. stav 1. ZPP. Revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP mogu biti bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 6, 8, 10. i 11. ovog zakona, pod uslovom da su isticane i u žalbi, odnosno da su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom. U postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi, tako što je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom i za donetu odluku izneo pravne razloge u odnosu na koje revizija nije osnovana. Navodi revizije u vezi sa činjenicama ne uživaju značaj, imajući u vidu da je članom 407. stav 2. ZPP izričito propisano da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene po osnovu Ugovora o radu broj ../13 od 11.09.2013. godine, na poslovima profesora strukovnih studija za ... ekonomiju i ... pravo. Tužiocu je otkazan ugovor o radu, rešenjem tužene broj ../15 od 17.12. 2015. godine, donetim na osnovu člana 179. stav 2. tačka 1. i stav 3. tačka 1, 2. i 8. Zakona o radu, zbog opisanog nepoštovanja radne discipline, odnosno povrede radne obaveze, uz prethodno dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, po kojem se tužilac izjasnio. Tužiocu je stavljeno na teret da nije u predviđenim rokovima dostavljao zapisnike sa održanih ispita za januarski, aprilski, junski i septembarski ispitni rok 2015. godine, što je prouzrokovalo da studenti moraju isti ispit da polažu više puta, te su dobijali različite ocene iz istih predmeta u drugim rokovima, dok su pojedini studenti imali problema prilikom upisa iz druge u treću godinu ili nisu mogli da prijave diplomski ispit jer im je nedostajala ocena sa polaganog ispita kod tužioca. Osim navedenog, tužiocu je stavljeno na teret da je dana 28.10.2015. godine neopravdano propustio da održi predavanja umesto kolege BB, koji ga je prethodno zamenjivao dana 05.10.2015. godine, kao i da je dana 17.10.2015. godine odbio da održi zakazanu nastavu u nastavnom centru tužene u ... . Takođe, tužiocu je stavljeno na teret i da je u periodu od 02.11.2015. godine do 06.11.2015. godine odsustvovao sa rada, pri čemu nije u zakonskom roku dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, kao i da je na sednici nastavnog veća održanoj dana 29.10.2015. godine zadržao zapisnik koji su potpisali prisutni profesori, ne dozvolivši ostalim profesorima da se potpišu, usled čega je morao biti sastavljen nov zapisnik koji je kasnije potpisan. Dana 20.11.2015. godine tužiocu je uručeno Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, koje sadrži iste razloge, a na koje se tužilac pismenim putem izjasnio, negirajući navode Upozorenja, sa primedbom da je isto pokušaj da se tužilac diskredituje usled poremećenih odnosa sa rukovodstvom ustanove. Tužilac je u postupku istakao da ne osporava sprovedenu proceduru donošenja rešenja, već isključivo materijalne dokaze izvedene u postupku. U sprovedenom sudskom postupku o zakonitosti otkaza ugovora o radu, ispitana je tačnost navoda o tužiočevom ponašanju, postupanju i propuštanju, kao svesnom kršenju radne discipline i zakonito upotrebljenom razlogu za otkaz ugovora o radu.

Na temelju utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni ovoga suda, pravilan je zaključak nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva tužioca, kojim je tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i restituciju, vraćanjem na rad, uplatom doprinosa za obavezno osiguranje zaposlenih i isplatom naknade štete.

U sporu iz radnog odnosa, sud ceni zakonitost osporenog rešenja sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja na kojem je ono zasnovano.

Predmetno rešenje doneto je na zakonit način, s obzirom je njegovom donošenju prethodilo Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u smislu člana 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 .... 95/18). Rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je na osnovu odredbi člana 179. stav 2. tač. 1. i 3. Zakona o radu, a u vezi tačke 20. Ugovora o radu, tako da nisu od uticaja na drugačiju odluku ovog suda navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, je propisano, da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, a tačkom 5. ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđeno opštim aktom odnosno ugovorom o radu. U smislu navedene zakonske odredbe, samo povreda radne obaveze čija je kvalifikacija utvrđena opštim aktom ili ugovorom o radu predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 2. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, ako neopravdano odbije da obavlja i izvršava naloge poslodavca u skladu sa zakonom, odnosno ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad, u smislu člana 103. istog zakona.

U smislu člana 74. Zakona o visokom obrazovanju, predviđeno je da u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih na visokoškolskoj ustanovi, primenjuje se zakon kojim se uređuju radni odnosi, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Imajući u vidu da Zakon o visokom obrazovanju ne propisuje posebne uslove za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu, pravilno su nižestepeni sudovi u konkretnoj situaciji, primenili odredbe Zakona o radu.

Tačkom 19. Ugovora o radu propisano je da ako je zaposleni u radu odnosno u vezi sa radom prouzrokuje štetu poslodavcu, dužan je istu nadoknaditi u skladu sa zakonom, a prema odredbi člana 20. ugovora o radu, zaposlenom prestaje radni odnos otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ako svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene odredbama člana 179. Zakona o radu.

Za zakonitost rešenja o prestanku radnog odnosa otkazom ugovora o radu, dovoljno je postojanje jednog otkaznog razloga, koji predstavlja osnov za prestanak radnog odnosa iz odredbe člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu. Razlog za otkaz ugovora o radu se nesumnjivo stekao već i po tome što je utvrđeno da je tužilac kao profesor u više navrata zapisnike sa ispita održanih u 2015. godini dostavljao sa zakašnjenjem od po nekoliko meseci; da je odbio da održi unapred najavljeno i dogovoreno predavanje 28.10.2015. godine umesto kolege koji ga je za zamenu zamolio i prethodno tako isto zamenjivao tužioca, sve u primenjenoj praksi zamene kojom se i tužilac poslužio kada je takvu potrebu imao; odbio da drži predavanja u nastavnim centrima tužene u ... i ..., a nakon propuštanja da održi predavanje 17.10.2015. godine, uputio putem elektronske pošte 30.10.2015. godine obaveštenje direktoru da ne želi da u nastavnim centrima tužene osim u ... drži predavanja jer je dogovor bio da se predmeti raspoređuju na nastavnom veću, pri čemu tužilac ne tvrdi i nije dokazao da je raspoređen bio da nastavu drži samo u ... . Opravdanja ne može biti ni za nedolično ponašanje tužioca kao profesora kada je prilikom potpisivanja prisutnih zadržao zapisnik sa sednice nastavničkog veća 29.10.2015. godine, uskrativši na nedozvoljen način tuženoj njenu autentičnu i originalnu ispravu, koja je zbog njegovog ponašanja morala biti rekonstrisana i iznova data na potpisivanje. Tužilac nije dokazao da je podnošenjem odgovarajuće isprave u roku propisanom u članu 103. stav 1. Zakona o radu, opravdao razlog izostanka sa rada od 02.11.2015. godine do 06.11.2015. godine. Navedenom odredbom je propisano da je zaposleni dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad. O trajanju privremene sprečenosti za rad dostavlja se izveštaj zdravstvene ustanove. Tužilac ne tvrdi i nije dokazao da je na dan nastupanja privremene sprečenosti za rad raspolagao ispravom o trajanju sprečenosti za rad i da je isprava takve sadržine 02.11.2015. godine poslata tuženoj i da je dostavljena tuženoj u okviru zakonom propisanog roka.

U preostalom delu, revizijom se ponavljaju žalbeni navodi i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen razlog za izjavljivanje revizije, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić