Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, koju zastupa Pravobranilaštvo opštine Vlasotince, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2020/21 od 24.09.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2020/21 od 24.09.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2020/21 od 24.09.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu – Sudska jedinica Vlasotince P1 351/20 od 19.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da isplati tužilji iznos od 131,73 dinara sa zakonskom zatzenom kamatom od 05.06.2017. godine do isplate na ime razlike neto zarade za mesec maj 2017. godine po osnovu neplaćenog uvećanja zarade za dan državnog praznika. Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilja da na navedeni iznos zarade obračuna i uplati doprinose tužilji za obavezno socijalno osiguranje. Stavom trećim izreke obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 28.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2020/21 od 24.09.2021. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu, Sudska jedinica u Vlasotincu P1 351/20 od 19.01.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tužena je dala odgovor na reviziju tužilje, u kome je osporila osnovanost revizijskih navoda. Troškove revizijskog postupka nije tražila.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloga za odbijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Predmet tužbenog zahteva o kome je odučeno pravnosnažnom presudom je isplata naknada plate u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci za vreme odsustva zaposlenog sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da se zbog pravila o zabrani retroaktivnog važenja zakona ne primenjuje odredba člana 26. Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 18/2016...108/2016), kao specijalnog zakona kojim je utvrđeno pravo zaposlenih na naknadu plate za vreme odsustva sa rada na dan državnih praznika, budući da se navedeni zakon primenjuje počev od 01.07.2017. godine, dok tužilja potražuje naknadu zarade za maj 2017. godine. Suprotno stavu revidenta ne primenjuje opšta odredba člana 114. Zakona o radu, kojom se zaposlenom priznaje pravo na naknadu po naznačenom osnovu i visini u skladu sa opštim aktom poslodavca i ugovorom o radu. Obrazloženje pobijane presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva ne odstupa od sudske prakse i vladajućeg pravnog shvatanja u tumačenju i primeni materijalnog prava, izraženog kroz odluke nižestepenih sudova i revizijskog suda u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je konkretna, tako da ne postoji potreba za novim ni ujednačenim tumačenjem prava, a tužilja nije priložila odgovarajuće sudske odluke kojima bi potrkepila tvrdnje o neujednačenoj sudskoj praksi.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima ko i u imovinsko – pravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko – pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju se ne radi o parnici iz radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku kada je revizija uvek dozvoljena, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, pa kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić