Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1075/18 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u delu stava prvog i petog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade za odvojeni život od porodice isplati iznos od po 1.149.700,00 dinara i to na pojedinačne mesečne iznose za period od novembra 2013. zaključno sa septembrom 2016. godine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i u tom delu žalba tužene je odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu stava prvog i petog izreke koji se odnosi na isplatu tužiocima naknade za odvojeni život od porodice za period od novembra 2016. zaključno sa septembrom 2017. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade za odvojeni život od porodice isplati 388.770,00 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom bliže opisanom u tom delu izreke i odbijen zahtev tužioca BB kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade za odvojeni život od porodice za isti period isplati iznos od 388.770,00 dinara u pojedinačnim mesečnim iznosima sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom bliže opisanom u tom delu izreke. Stavom trećim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog i petog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade za odvojeni život od porodice isplati za oktobar 2016. godine iznos od po 34.919,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 30.11.2016. godine do isplate, kao i u stavu drugom, trećem, četvrtom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su od 27.09.2012. godine obavljali funkciju zamenika Osnovnog javnog tužilaštva u Kosovskoj Mitrovici. Tužilac AA ima prebivalište u ..., a tužilac BB u ... Rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva od 15.10.2012. godine tužiocima je odobreno pravo na naknadu troškova smeštaja i pravo na naknadu troškova za odvojen život od porodice u visini od 75% prosečne mesečne zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i određeno je da će se isplata ove naknade vršiti uz platu za taj mesec na bazi mesečnog izveštaja o radu. Tužiocima je naknada za odvojen život od porodice isplaćivana do 21.11.2013. godine kada je stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu („Službeni glasnik RS“ broj 101/13) dopunjena odredba člana 73. Zakona tako što je određeno da pravo na naknadu za odvojen život imaju javni tužioci odnosno zamenici javnih tužilaca u Republičkom javnom tužilaštvu, javnim tužilaštvima posebne nadležnosti i apelacionim javnim tužilaštvima (stav 5) i da pravo na naknadu iz stava 5. ovog člana utvrđuje Državno veće tužilaca (stav 6). Navedene odredbe Zakona o javnom tužilaštvu (član 73. st. 2, 5. i 6) proglašene su neustavnom odlukom Ustavnog suda broj I Uz 80/14 od 21.04.2016. godine i prestale su da važe danom objavljivanja odluke u „Službenom glasniku RS“ 15.07.2016. godine. Ekonomsko-finansijskim veštačenjem utvrđena je visina naknade troškova za odvojen život od porodice koja pripada tužiocima u skladu sa članom 49. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika za period od novembra 2013. zaključno sa septembrom 2017. godine kao i visina pripadajućih doprinosa za PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za isti period.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužiocima dosudili naknadu za odvojen život zaključno sa septembrom 2016. godine na osnovu člana 164. Zakona o radu, članova 154. i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članovima 73. st. 2, 5. i 6. Zakona o javnom tužilaštvu.

Pravilno je drugostepeni sud odbio zahtev tužilaca za naknadu za odvojen život od porodice za period od novembra 2016. zaključno sa septembrom 2017. godine.

Odredbom člana 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima („Službeni glasnik RS“ br. 44/08... 78/12) propisano je da pravo na naknadu troškova, između ostalog i troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada, izabrana i postavljena lica u državnim organima ostvaruju shodnom primenom odredaba Uredbe Vlade kojom se određuje naknada troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika, osim odredaba kojima su utvrđeni posebni slučajevi kojima državni službenik ili nameštenik nema pravo na naknadu troškova za odvojeni život od porodice.

Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 84/15) propisano je da državni službenik i nameštenik kome je do stupanja na snagu ove Uredbe priznato pravo na naknadu troškova za odvojen život od porodice u skladu sa ranijim važećim propisom, to pravo ostvaruje do isteka perioda na koji mu je to pravo priznato, a najduže godinu dana od dana stupanja na snagu ove Uredbe (član 10. stav 2). Po članu 48. državnom službeniku i namešteniku se naknađuju troškovi za odvojen život od porodice ako zbog toga što je privremeno premešten u drugo mesto rada koje je više od 50 kilometara udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, živi odvojeno od porodice - dok traje privremeni smeštaj (stav 1); da državnom službeniku i namešteniku koji je trajno premešten u drugo mesto rada koje je više od 50 kilometara udaljeno i od mesta njegovog prebivališta i od prethodnog mesta rada, a nema rešeno stambeno pitanje u novom mestu rada, naknađuju se troškovi za odvojen život od porodice najduže godinu dana od dana premeštaja (stav 2).

U konkretnom slučaju, tužioci su izabrani za zamenike javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kosovskoj Mitrovici gde su stupili na dužnost 27.09.2012. godine. Pravo na naknadu troškova za odvojen život od porodice im je priznato rešenjima Osnovnog javnog tužilaštva od 15.10.2012. godine u skladu sa ranije važećim propisom – Uredbom o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 98/07). Imajući u vidu član 10. stav 2. Uredbe o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika, pravo na naknadu za odvojeni život od porodice je vremenski ograničeno i tužioci su to pravo mogli da ostvaruju najduže godinu dana od dana stupanja na snagu ove Uredbe, odnosno najkasnije do 14.10.2016. godine. Posle toga ne postoji pravni osnov za isplatu tražene naknade, zbog čega je pravilno drugostepeni sud u tom delu preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužilaca za isplatu ovog potraživanja.

Nisu osnovani revizijski navodi da je drugostepeni sud odlučivao o periodu koji nije obuhvaćen žalbenim navodima jer je tužena izjavila žalbu na usvajajući deo prvostepene presude.

Nisu osnovani ni revizijski navodi da Uredba o naknadi troškova i otpremnini državnih službenika i nameštenika („Službeni glasnik RS“ br. 98/2007...84/2015), ne može da ukine pravo na naknadu za odvojeni život postavljenih lica jer odredba člana 5. Uredbe o naknadama i drugim primanjima izabranih i postavljenih lica u državnim organima ima upućujuću normu na primenu Uredbe Vlade kojom se određuje naknada troškova i otpremnina državnih službenika i nameštenika.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić