.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1728/2019
03.12.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Petrović advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za trgovinu i zastupanje „Delta Sport“ d.o.o. sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Branko Dimić advokat iz ..., radi poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4713/2017 od 15.12.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4713/2017 od 15.12.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3015/13 od 04.10.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se kao nezakonito poništi rešenje tuženog od 09.05.2013. godine kojim je tužiocu dana 10.05.2013. godine prestao radni odnos. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete umesto vraćanja na rad u iznosu od 168.724,80 dinara - osam neto zarada, sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete zbog izgubljene zarade za period od maja 2013. godine do maja 2016. godine u iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate, kao i da za navedeni period i na navedene iznose u korist tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje i Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za slučaj nezaposlenosti. Stavom četvrtim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4713/2017 od 15.12.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 3015/13 od 04.10.2016. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je, sa pozivom i na odredbu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
O reviziji tužioca nije odlučivano na osnovu navedene odredbe, kao o posebnoj reviziji, jer je članom 441. ZPP propisano da je revizija uvek dozvoljena u sporovima o prestanku radnog odnosa.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tuženog od 09.05.2013. godine otkazan je ugovor o radu koji je tužilac zaključio 01.08.2007. godine sa njegovim pratećim aneksima. Otkaz ugovora dat je zbog skrivljene povrede radne obaveze iz člana 7. stav 3. tačka 2. alineja 27. ugovora o radu - nepridržavanja ustaljenih pravila ponašanja zaposlenih kod tuženog. Tužilac je neprimereno ponašanje manifestovao tako što je 27.03.2013. godine pesnicom razbio vrata kabine za kupce. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na koje se tužilac izjasnio izjavom od 25.04.2013. godine. Rešenjem tuženog od 22.03.2013. godine tužilac je bio privremeno udaljen sa rada počev od narednog dana od dana prijema upozorenja.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu i novčanu naknadu štete. Po nalaženju tog suda, osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito, zasnovano na članu 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu jer je tužilac skrivio povredu radne obaveze predviđenu ugovorom o radu kao razlog za otkaz tog ugovora.
I po nalaženju drugostepenog suda, ponašanje tužioca - udarac i oštećenje vrata na kabini za kupce, jeste neprimereno i suprotno standardima i normama ponašanja zaposlenog na radnom mestu. Zato je, po shvatanju tog suda, nastupio otkazni razlog predviđen članom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, pri čemu pogrešna kvalifikacija iz rešenja o otkazu ugovora o radu ne utiče na njegovu zakonitost jer je sud vezan utvrđenim činjenicama a ne pravnom kvalifikacijom tih činjenica kao razloga za otkaz ugovora o radu.
I po stanovištu revizijskog suda, tužilac neosnovano zahteva poništaj rešenja tuženog kojim mu je otkazan ugovor o radu.
Suprotno navodima revizije, u postupku ocene zakonitosti odluke poslodavca o prestanku radnog odnosa zaposlenog sud je vezan činjeničnim osnovom - otkaznim razlogom u činjeničnom smislu, a ne njegovom pravnom kvalifikacijom. Od utvrđene činjenice da je tužilac udarcem rukom oštetio vrata kabine (koja se revizijom ne može osporavati u smislu člana 407. stav 2. ZPP), pravilan je zaključak sudova da je njegovo ponašanje takvo da ne može nastaviti sa radom kod poslodavca - tuženog i da je u suprotnosti sa njegovim aktom - kodeksom ponašanja, čime je tužilac povredio radnu disciplinu što je razlog za otkaz ugovora o radu predviđene članom 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
