.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1731/2020
16.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Božidara Vujičića, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Savić, advokat iz ..., protiv tužene OŠ „Petar Tasić“ iz Leskovca, koju zastupa gradski pravobranilac iz Leskovca, radi naknade, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1282/19 od 24.05.2019. godine, na sednici održanoj 16.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1282/19 od 24.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1282/19 od 24.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P1 965/17 od 22.02.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu na ime neisplaćenog regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2015., 2016. i 2017. godinu, kao i na ime naknade troškova za ishranu u toku rada za period od septembra 2014. godine do avgusta 2017. godine, isplati pojedinačne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je, eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da sa njim zaključi aneks ugovora o radu, kojim se tužiocu kao zaposlenom priznaje pravo na naknadu troškova za ishranu u toku rada kao i za regres za korišćenje godišnjeg odmora i utvrđuje njihova visina, a da se naknada troškova za ishranu u toku rada izrazi u novčanom iznosu počev od dana podnošenja tužbe, te da se, ukoliko tužena ne zaključi ovakav aneks, ova presuda ima smatrati pravnim osnovom za utvrđivanje visine naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora i njihovu isplatu tužiocu počev od dana podnošenja tužbe, kao i izražavanje naknade troškova za ishranu u toku rada u novčanom iznosu u isplatnim listama, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 29.296,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1282/19 od 24.05.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati na ime naknade za ishranu u toku rada i za regres za korišćenje godišnjeg odmora, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom i usvojenim stavom od 12.03.2019. godine, da koeficijent plate za zaposlene u javnim preduzećima ili ustanovama koje su osnovane u oblasti fizičke kulture sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Iz tih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 14.12.2017. godine, vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 489.661,54 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
