.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1739/2020
10.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Tatjane Matković Stefanović, Tatjane Miljuš, Jelene Borovac i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jasmina Mihailović, advokat u ..., protiv tuženog „Gorenje aparati za domaćinstvo“ DOO Valjevo, koga zastupa punomoćnik Veran Panić, advokat u ..., radi isplate zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2020 od 21.01.2020. godine, u sednici veća održanoj 10.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2020 od 21.01.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2020 od 21.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 133/19 od 31.10.2019. godine, stavom prvim, drugim, trećim, četvrtim i petim izreke obavezan je tuženi da tužiocima na ime manje isplaćene zarade (naknada za stalnost) za period od aprila 2016. godine do decembra 2018. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od određenih datuma do isplate. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 123.388,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 100/2020 od 21.01.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 133/19 od 31.10.2019. godine u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i rešenje sadržano u stavu šestom izreke, u delu u kome je obavezan tuženi da tužiocima na ime troškova postupka isplati iznos od 123.388,34 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do isplate. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u preostalom delu stava šestog prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužilaca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova parničnog postupka od presuđenja do izvršnosti presude. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv navedene drugostepene presude tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Odlučujući po navedenim odredbama, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija. Tuženi nije ukazao na drugačiju sudsku praksu u istovetnim činjenično-pravnim sporovima izraženu u pravnosnažnim sudskim odlukama, odnosno na potrebu da se u postupku po posebnoj reviziji ujednači sudska praksa. Nema ni potrebe za novim tumačenjem prava u odnosu na odredbu člana 59. Pravilnika o radu tuženog od 25.08.2014. godine. Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi navedenu odredbu tumačili na prihvatljiv način kada su zaključili da je tuženi imao pravo da isplaćuje ili da ne isplaćuje posebno primanje (naknadu za stalnost) zaposlenima, ali kada je odlučio da isplati naknadu, tada je bio dužan da to čini u skladu sa članom 59. Pravilnika, te nije mogao da umanjuje propisani iznos od 5.000,00 dinara zbog odsustva sa rada niti da isplaćeni iznos umanjuje srazmerno časovima rada tužilaca, jer takvi kriterijumi nisu predviđeni članom 59. Pravilnika tuženog.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Kada se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate na ime naknade za stalnost u ovoj parnici podneta je 06.05.2019. godine. Podneskom od 20.09.2019. godine tužioci su preinačili tužbu i postavili tužbene zahteve na novčane iznose od kojih je najviši 15.067,52 dinara, o kojima je odlučeno pravnosnažnom presudom. Kako vrednost pobijanog dela drugostepene presude ni za jednog od tužilaca ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
