U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Miloš Stijelja, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Infostan“ iz ..., radi poništaja odluke, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 99/15 od 08.05.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 99/15 od 08.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 5625/10 od 04.07.2011. godine, ispravljenom rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu P 5625/10 od 04.12.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tuženog broj ... od 08.03.2007. godine i da se tuženi obaveže da vrati tužioca na radno mesto glavnog ... u službi za razvoj sistema – sektor SON ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i radnoj osposobljenosti i iskustvu. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 99/15 od 08.05.2015. godine potvrđena je prvostepena presuda u delu za poništaj rešenja tuženog i vraćanja na radno mesto kao i odluka o troškovima postupka. Ista presuda je ukinuta u delu zahteva o raspoređivanju na drugo radno mesto i tužba u tom delu odbačena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/2004, 111/09, 53/13-US) koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...) i nalazi da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupk iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivurečna, sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama i nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati. Takođe paušalno i neosnovano revizijom se ukazuje na postojanje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi člana 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od 1974. godine. Prema ugovoru o radu od 16.07.2003. godine i aneksu ugovora od 01.12.2005. godine tužilac je kao glavni ... radio u službi tuženog za razvoj informacionog sistema – sektor SON. Tuženi je dostavio tužiocu 21.02.2007. godine upozorenje o uslovima za otkaz ugovora o radu. Rešenjem direktora tuženog br. ... od 08.03.2007. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 2. i 6. Zakona o radu, člana 134. tačka 11. i 13, člana 152. tačka 3. i 7. i člana 156. Kolektivnog ugovora tuženog i člana 17. ugovora o radu. U obrazloženju je navedeno da je tužilac odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad od 24.01.2007. godine, da je zbog sumnje u zloupotrebu bolovanja komisija tuženog 13.02. i 20.02.2007. godine uviđajem utvrdila da se tužilac nije nalazio u svom stanu u ..., a da je 20.02.2007. godine druga komisija tuženog zatekla tužioca u ... u Direkciji za izgradnju Zrenjanina kako drži obuku zaposlenih. Takođe je navedeno da je tuženi kao ponuđač učestvovao na tenderu naručioca Opštine Zrenjanin za potrebe Direkcije za izgradnju grada Zrenjanina i da je tužilac zloupotrebom službenog položaja doprineo da se na tenderu izabere firma „BB“ ... koja za razliku od tuženog nema iskustva na softveru SON ali je iskoristila softver tuženog, da je na isti način u korist firme „BB“ tužilac učestvovao i u donošenju odluke o tenderu u Užicu. Nižestepeni sudovi su utvrdili da je tužilac 2003. godine kao radni zadatak za tuženog izradio aplikaciju sistema objedinjene naplate na malim računarima za grad Kragujevac „VV“ koji je zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu kao softver tuženog i da je aplikovani softver sistema objedinjene naplate izrađen za Direkciju za izgradnju Zrenjanina kopija aplikovanog softvera razvijenog prethodno kod tuženog. Tužilac je program tuženog ustupio preduzeću „GG“ vlasništvo svog sina, koji je zatim zaključio ugovor o poslovno tehničkoj saradnji sa „BB“, koja je pobedivši na tenderu prodala program sistema objedinjene naplate Direkciji za izgradnju i uređenje grada Zrenjanina, pri čemu je aplikovani softver Direkcije kopija softvera tuženog. Tužilac je učestovao u implentaciji navedenog programa i vršenju obuke zaposlenih u Direkciji u Zrenjaninu tokom boravka na bolovanju, kada je i zatečen na radu od strane komisije tuženog.

Na utvrđeno činjenično stanje pravilno je nižestepenim odlukama primenjeno materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva za poništaj rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca. Drugostepeni sud pravilno ocenjuje da je za prestanak radnog odnosa dovoljno utvrđenje samo jedne povrede radne obaveze. Zaposleni se upućuje na bolovanje radi lečenja ili rehabilitacije kada iz određenih razloga privremeno nije sposoban za rad. Tužilac je otvoreno bolovanje koristio suprotno razlozima i ciljevima zbog kojih je odobreno. U vreme privremene sprečenosti za rad tokom januara i februara 2007. godine vršio je obuku zaposlenih u drugom gradu, što je utvrđeno iskazima svedoka, izveštajem komisije tuženog i pismenim dokazima. Naime, iz izveštaja Agencije „GG“ od 17.12.2006. godine proizilazi da ta agencija obaveštava Direkciju u Zrenjaninu da će na implentaciji softvera u Direkciji u Zrenjaninu raditi tužilac kao stručni savetnik. Zloupotreba bolovanja kao razlog za otkaz ugovora o radu zaposlenom je propisano članom 176. stav 1. tačka 6. Zakona o radu, članom 134. stav 1. tačka 13. Kolektivnog ugovora tuženog i članom 17. ugovora o radu, zaključenim između stranaka. Utvrđeno ponašanje tužioca predstavlja svesno i smišljeno postupanje zaposlenog kojim odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, odnosno bolovanje koristi protivno svrsi radi koje je ustanovljeno. Nisu od uticaja navodi revizije da je tužilac u spornom periodu imao zdravstvene probleme i da radom u Zrenjaninu nije ugrožavao svoje zdravstveno stanje, obzirom da je prema stanju iz spisa tužilac upućen na bolovanje radi medikamentozne i fizikalne terapije, a da je u dužem periodu tokom otvorenog bolovanja obavljao u drugom gradu rad istovrstan poslovima na koje je raspoređen kod tuženog poslodavca a kojih je iz opravdanih zdravstvenih razloga oslobođen. Stoga navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani. Kako je procedura otkaza ugovora o radu sprovedena u skladu sa Zakonom o radu, pobijano rešenje doneto od ovlašćenog lica, pravilno je pobijanom odlukom tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan, a razloge koje je za svoju odluku dao drugostepeni sud kao pravilne i na zakonu zasnovane prihvata i Vrhovni kasacioni sud u celosti.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić