Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 687/21 od 16.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilje AA i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke, u delu koji se odnosi na potraživanje tužilje za novembar i decembar 2013. godine sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom i traženim doprinosima za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tuženi da isplati tužilji AA, na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade (za period od 01.01.2014. godine do 01.02.2015. godine), pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom kamatom od opredeljene dospelosti, sve bliže navedeno u sadržini tog stava izreke i da na dosuđene iznose u korist tužilje uplati Republičkom fondu PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; stavom trećim izreke, odbijena je žalba tužioca BB i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke, u delu koji se odnosi na potraživanje tužioca za novembar i decembar 2013. godine sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom i traženim doprinosima za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; stavom četvrtim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu BB na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade (za period od 01.01.2014. godine do 01.02.2015. godine), pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom kamatom od opredeljene dospelosti, sve bliže navedeno u sadržini tog stava izreke i da na dosuđene iznose u korist tužioca uplati Republičkom fondu PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; stavom petim izreke, odbijena je žalba tužioca VV i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke, u delu koji se odnosi na potraživanje tužioca za novembar i decembar 2013. godine sa opredeljenom zakonskom zateznom kamatom i traženim doprinosima za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; stavom šestim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava trećeg izreke, tako što je obavezan tuženi da isplati tužiocu VV na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade (za period od 01.01.2014. godine do 01.02.2015. godine) pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom kamatom od opredeljene dospelosti, sve bliže navedeno u sadržini tog stava izreke i da na dosuđene iznose u korist tužioca uplati Republičkom fondu PIO doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje; stavom sedmim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka i obavezan tuženi da tužiocima naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 223.160,00 dinara; stavom osmim izreke, tuženi je obavezan da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 84.800,00 dinara.

Protiv navedene drugostepene presude, u stavu drugom, četvrtom, šestom, sedmom i osmom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11… i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su bili u radnom odnosu u Privrednom društvu „Kolubara Metal“ d.o.o. Vreoci do 31.12.2013. godine, kada je sprovedena statusna promena – pripajanje navedenog društva privrednom društvu RB „Kolubara“ d.o.o. (inače osnivaču društva „Kolubara Metal“), koje je statusnom promenom od 01.07.2015. godine pripojeno tuženom JP “Elektroprivreda Srbije“ Beograd. Tuženi je kao poslodavac sledbenik, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o radu, primenjivao na zaposlene iz Ogranka „Kolubara Metal“ opšte akte poslodavca prethodnika (Kolektivni ugovor od 27.07.2012. godine) još godinu dana – u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine. Nakon statusne promene, tuženi poslodavac sledbenik nije utvrđivao jedinstvenu cenu rada časa za sve zaposlene, već posebnu cenu radnog časa za Ogranak „Kolubara Metal“ dok nije donet Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta Ogranak „Kolubara Metal“ kojim su radna mesta u tom ogranku vrednovana istim koeficijentima za obračun zarada kao i u ostalim ograncima koji posluju u sastavu tuženog, a zatim je u februaru mesecu 2015. godine jedinstveno utvrđena cena rada za sve zaposlene kod tuženog stupanjem na snagu novog Posebnog kolektivnog ugovora za JP „Elektroprivreda Srbije“. U periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, vrednost radnog časa za zaposlene Ogranku „Kolubara Metal“ utvrđivana je za svaki mesec na osnovu sporazuma zaključenih između direktora tuženog poslodavca sledbenika i Sindikalne organizacije „Kolubara“ čiji je član Sindikalna organizacija „Kolubara Metal“, odnosno između direktora tuženog i Sindikalne organizacije „Kolubara Metal“. Tužioci na ime naknade štete potražuju pojedinačne mesečne iznose koji predstavljaju razliku između zarade koju su ostvarivali kao zaposleni u privrednom društvu „Kolubara Metal“ u novembru i decembru 2013. godine, a zatim u Ogranku „Kolubara Metal“ u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, u odnosu na zaradu zaposlenih u drugim ograncima RB „Kolubara“.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je poslodavac „Kolubara Metal“ d.o.o. Vreoci kao samostalni privredni subjekat do 31.12.2013. godine, imao pravo da svojim kolektivnim ugovorom propiše postupak za određivanje cene rada u slučaju izmenjenih oklonosti i da je takav kolektivni ugovor tuženi kao poslodavac sledbenik bio dužan da primenjuje još godinu dana posle preuzimanja zaposlenih, u skladu sa odredbom člana 150. Zakona o radu. Odredba člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“ davala je mogućnost da se vrednost radnog časa određuje i u višem i u nižem iznosu od cene rada kod tuženog, i to na osnovu sporazuma sa sindikatom. Prvostepeni sud smatra da je u spornom periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine zarada zaposlenih u Ogranku „Kolubara Metal“ obračunavana na osnovu saglasne izjave volja predstavnika zaposlenih i tuženog poslodavca i da u odsustvu dokaza da su ti sporazumi bez pravnog dejstva u smislu apsolutne ili relativne ništavosti, oni proizvode pravno dejstvo. Prema stanovištu prvostepenog suda, u prisustvu pravnog dejstva sporazuma, koji imaju karakter ugovora, sud nema ovlašćenja da ceni zakonitosti sporazuma, niti da ocenjuje reprezentativnost sindikata koji su ga zaključili. Pošto su koeficijenti radnih mesta u Ogranku „Kolubara Metal“ bili veći od koeficijenata za ista radna mesta u drugim ograncima tuženog, dana 16.01.2015. godine doneta je Odluka o izmeni i dopuni Odluke o organizaciji i sistematizaciji poslova RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac - Ogranak „Kolubara Metal“ Vreoci, a dana 30.01.2015. godine i Odluka o izmenama Odluke o koeficijentima poslova u RB „Kolubara“, kojima su koeficijenti za obračun zarada za ista radna mesta u svim organizacionim jedinicama tuženog izjednačeni. Na osnovu iznetog je prvostepeni sud odbio tužbene zahteve za isplatu razlike zarade.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu tako što je obavezao tuženog da tužiocima isplati na ime naknade štete zbog manje isplaćene zarade utvrđene novčane iznose za period od 01.01.2014. godine do 01.02.2015. godine. Po nalaženju drugostepenog suda, prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je, primenjujući Kolektivni ugovor poslodavca prethodnika, tuženi kao poslodavac sledbenik bio ovlašćen da sa sindikatom zaključi sporazum o vrednosti radnog časa za zaposlene u Ogranku „Kolubara Metal“ u manjoj vrednosti od vrednosti radnog časa određenog za zaposlene u ostalim organizacionim jedinicama tuženog. Drugostepeni sud smatra da je poslodavac sledbenik, u roku iz člana 150. Zakona o radu, imao mogućnost da izmeni opšte akte i kolektivni ugovor i izjednači koeficijente za radna mesta, te na taj način ispuni zakonsku obavezu da zaposlenima isplaćuje jednaku zaradu za isti rad, kao što je to učinio nakon utuženog perioda. Zaključuje da su bez opravdanog razloga zaposleni iz pripojenog privrednog društva stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene kod poslodavca, čime je, suprotno pravilima iz čl. 18., 19. i 20. Zakona o radu, izvršena njihova diskriminacija po osnovu prava na isplatu zarade prema vrednosti radnog časa određenog za druge zaposlene zbog čega tužioci imaju pravo na naknadu štete zbog manje isplaćene zarade za dosuđeni period.

Pravno stanovište drugostepenog suda nije pravilno.

Prema odredbi člana 150. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05... 75/14), poslodavac sledbenik dužan je da primenjuje opšti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca, osim ako pre isteka tog roka: 1) istekne vreme na koje je zaključen kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika; 2) kod poslodavca sledbenika bude zaključen novi kolektivni ugovor.

Odredbom člana 33. stav 1. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“ predviđeno je da se vrednost radnog časa za tekuću godinu utvrđuje za svaki mesec u visini vrednosti radnog časa za najjednostavniji rad, koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ d.o.o. Lazarevac, a eventualnu veću vrednost, ugovorne strane mogu sporazumno naknadno utvrditi. Prema stavu 3. istog člana, ako se u toku kalendarske godine bitno promene okolnosti na osnovu kojih je utvrđena vrednost radnog časa za najjednostavniji rad, ugovorne strane će ga sporazumno promeniti.

U konkretnom slučaju, nakon izvršene statusne promene pripajanja PD „Kolubara Metal“ d.o.o. tuženom PD RB „Kolubara“ d.o.o, poslodavac sledbenik je shodno odredbi člana 11. Ugovora o pripajanju, na zaposlene pripojenog preduzeća primenjivao opšte akte „Kolubare Metal“ d.o.o. još godinu dana, u periodu od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine, u skladu sa članom 150. Zakona o radu. Odredbom člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“, koji je tuženi kao poslodavac sledbenik nastavio da primenjuje u navedenom periodu bio je uređen način određivanja vrednosti radnog časa zaposlenih u slučaju promenjenih okolnosti. Vrednost radnog časa zaposlenih u Ogranku „Kolubara Metal“ je utvrđivana za svaki pojedinačan mesec u spornom periodu na osnovu saglasnih izjava predstavnika zaposlenih u sindikatu i direktora tuženog poslodavca sledbenika, a ovako zaključene sporazume niko nije osporavao u odgovarajućem postupku, pa oni proizvode pravno dejstvo. U pobijanoj drugostepenoj presudi sud zaključuje da je primenom odredbe člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“ morala biti utvrđivana vrednost radnog časa zaposlenima u visini vrednosti radnog časa koji se primenjuje kod osnivača PD RB „Kolubara“ d.o.o samo u toku 2012. godine kao godine u kojoj je zaključen kolektivni ugovor, jer na to upućuje iskaz „za tekuću godinu“, ali da je primenom odredbe člana 33. stav 3. Kolektivnog ugovora „Kolubara Metal“, u toku 2013. godine, mogla biti utvrđivana vrednost radnog časa sporazumno zbog promenjenih okolnosti, i to dok je „Kolubara Metal“ poslovala kao samostalno privredno društvo, ali ne i nakon pripajanja tuženom u toku 2014. godine. Ovakav pravni stav nije prihvatljiv jer je, u skladu sa članom 150. Zakona o radu, tuženi kao poslodavac sledbenik bio dužan da najmanje godinu dana nakon pripajanja primenjuje kolektivni ugovor poslodavca prethodnika – što znači i odredbu člana 33. stav 3. tog opšteg akta, osim ako pre isteka tog roka kod poslodavca sledbenika nije zaključen novi kolektivni ugovor. Obavezna primena opšteg akta poslodavca prethodnika od strane poslodavca sledbenika u periodu od najmanje godinu dana može dovesti do toga da zaposleni kod poslodavca prethodnika u tom periodu ostvaruju manju ili veću zaradu od zaposlenih kod poslodavca sledbenika. U ovom slučaju do toga nije došlo zato što su zaposleni u Ogranku „Kolubara Metal“ na osnovu svog opšteg akta imali veći koeficijent za obračun zarada od zaposlenih u RB „Kolubara“, pa su kroz sporazumno utvrđeno manju vrednost radnog časa njihove zarade u 2014. godini bile faktički izjednačene sa zaradama zaposlenih u ostalim organizacionim jedinicama tuženog. Koeficijenti i vrednost radnog časa svih zaposlenih kod tuženog koji obavljaju iste poslove normativno su izjednačeni u januaru 2015. godine izmenama odluka o koeficijentima, odnosno u februaru mesecu iste godine stupanjem na snagu Posebnog kolektivnog ugovora JP „Elektroprivreda Srbije“. Neprihvatljivo je stanovište iz pobijane presude da su zaposleni iz pripojenog društva stavljani u neravnopravan položaj u odnosu na druge zaposlene kod tuženog, te da je time, suprotno pravilima iz čl. 18., 19. i 20. Zakona o radu, izvršena njihova diskriminacija po osnovu prava na isplatu zarade. Za postojanje diskriminacije u smislu navedenih odredaba Zakona o radu neophodno je da se zaposleni stavi u nepovoljniji položaj u odnosu na druga zaposlena lica u istoj ili sličnoj situaciji s obzirom na neko lično svojstvo. Tužioci i drugi zaposleni u pripojenom privrednom društvu nisu bili stavljeni u nepovoljniji položaj u pogledu prava na zaradu u toku 2014. godine, niti se zaposlenje u Ogranku „Kolubara Metal“ može smatrati ličnim svojstvom.

Imajući u vidu sve navedeno, pogrešno je druogostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i obavezao tuženog da tužiocima isplati na ime naknade štete razliku zbog manje isplaćene zarade za period od 01.01.2014. do 01.02.2015. godine.

Saglasno izloženom, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Odluka sadržana u drugom stavu izreke doneta je primenom člana 165. stav 2., člana 153. stav 1. i člana 154. Zakona o parničnom postupku. Tuženom su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u iznosu od 18.000,00 dinara, za sastav revizije. Visina ovih troškova određena je primenom važeće Advokatske tarife, prema vrednosti predmeta spora, prema određenom zahtevu revidenta u skladu sa odredbom člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić