Tužilac je protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti. U postupku po žalbi, drugostepeni sud nije propustio da primeni niti je nepravilno primenio odredbe procesnog zakona, što je bilo ili moglo biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radnik tuženog na neodređeno vreme na osnovu zaključenog Ugovora o radu M.br. .. od 01.10.2015. godine na radnom mestu vozača. Tužiocu je prestao radni odnos dana 12.09.2016. godine rešenjem M.br. ... Pre donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu je, dana 05.09.2016. godine dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za prestanak radnog odnosa br. .. od 29.08.2016. godine u kome je navedeno da je osnov za otkaz ugovora o radu povreda radne discipline propisana članom 179. stav 3. Zakona o radu, na osnovu postupka koji je sproveden kod poslodavca kojim je utvrđeno da je zaposleni svojom krivicom učinio povredu radne discipline, jer je dana 20.07.2016. godine u ... izvršio pokušaj krađe dizel goriva u količini od 40 litara. Uvidom u rešenje tužene M.br. .. od 12.09.2016. godine utvrđeno je da se tužiocu, kao zaposlenom na radnom mestu vozač, otkazuje ugovor o radu br. .. od 01.10.2015. godine zbog toga što je izvršio povredu radne obaveze i radne discipline, na taj način što je dana 20.07.2016. godine izvršio pokušaj otuđenja goriva u količini od 40 litara na taj način što je prilikom povratka iz sela ..., upravljajući vučnim vozilom „FAP 2228“ zastao nedaleko od asfaltne baze u ... i iz prikolice izbacio na travnjak kantu sa dizel gorivom. Rukovodilac organizacione proizvodnje VV koji se službenim vozilom kretao iza tužioca, pratio ga je i navedenu kantu utovario u svoje vozilo, da bi u asfaltnoj bazi pokazao istu tužiocu koji nije negirao događaj, već je samoinicijativno vratio službeni mobilni telefon i narednog dana otvorio bolovanje. Tuženi je nakon sprovedenog postupka popisom goriva utvrdio da je u vučnom vozilu tužioca bilo manjka od 120 litara. Povreda radne obaveze i radne discipline utvrđena je na osnovu izveštaja tuženog od 21.07.2016. godine o količini goriva u vozilu kojim je upravljao tužilac, izjave rukovodioca organizacije proizvodnje VV i DŽPS izveštaja o kretanju vozila. Tužilac se izjasnio na navode iz upozorenja dana 07.09.2016. godine, ali u izjašnjenju nije naveo nove okolnosti ili činjenice koje bi dovele do drugačije odluke poslodavca.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužilac izvršio povredu radne obaveze i radne discipline koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, te da je osnovano tuženi organ doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca primenom odredaba člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu i člana 65. stav 2. tačka 22. Kolektivnog ugovora kod poslodavca.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5) Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/13 i 75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, a stavom 3. tačka 8) ovog člana da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Prema odredbi člana 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. st. 2. i 3. ovog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Odredbom člana 65. stav 2. tačka 22. Kolektivnog ugovora tuženog iz juna 2015. godine, propisano je da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, ako zaposleni učini povredu radne obaveze, a pod povredom radne obaveze tačkom 22. predviđena je krađa ili pokušaj krađe imovine preduzeća kao i neopravdan manjak.

Imajući u vidu navedeno i činjenicu da je u postupku utvrđeno da je tužilac izvršio povredu radne discipline koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, jer je izvršio pokušaj otuđenja goriva u količini od 40 litara na način koji je opisan u rešenju, postojao je opravdan razlog za donošenje rešenja o otkazu na osnovu citiranih odredbi člana 179. st. 2. i 3. Zakona o radu i odredbi člana 65. stav 2. tačka 22. Kolektivnog ugovora.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je osporenim rešenjem stavljena na teret, jer je u postupku nesumnjivo utvrđeno da je dana 20.07.2016. godine u ... pokušao krađu dizel goriva, da je tužiocu dostavljeno upozorenje na način za dostavljanje rešenja o otkazu ugovora o radu, a da tužilac u svom izjašnjenju od 07.09.2016. godine nije naveo nove činjenice i okolnosti koje bi dovele do drugačije odluke.

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi osnovano zaključili da je tuženi rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu doneo u postupku sprovedenom u svemu u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, nakon što je nesumnjivo utvrdio da je tužilac svojom krivicom učinio povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu pod kojom je predviđena krađa ili pokušaj krađe imovine preduzeća kao i neopravdan manjak, to je pravilno odbijen i zahtev tužioca da ga tuženi vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

S obzirom na izneto, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, u smislu člana 153. stav 1. ZPP, odbijen je i zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić