Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4986/21 od 04.03.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke tako što je odbijen tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 03.07.2012. godine o otkazu ugovora o radu tužilji zbog učinjene povrede radne obaveze i nepoštavanja radne discipline. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem i četvrtom izreke prvostepene presude, tako da je odbijen zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka, a obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 219.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove postupka po žalbi u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvđenog činjeničnog stanja.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. i 441 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilji je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na radnom mestu ... . Rešenjem tuženog od 03.07.2012. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu, kao i nepoštovanje radne discipline. U obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da tužiljino ponašanje ometa ostale članove tima i stvara tenzije među njima, da tužilja ne poštuje red izveštavanja i naloge nadređenih kod poslodavca i obraća im se na neprimeren način i bez poštovanja. Navedeno je da se na sastanku članova posade tužiljin pretpostavljeni obratio tužilji radi uručenja upozorenja u vezi sa učinjenim povredama radne discipline, čiji prijem je tužilja odbila da potpiše i tom prilikom se neposrednom rukovodioca obratila na uvredljiv i neprimeren način, bacivši papir koji joj je menadžer baze za kabinsko osoblje uručila i obraćajući se rečima: "Ti! Zar se ne plašiš? Trebalo bi da se plašiš Boga da će te kazniti za sve što si mi učinila!". Dalje je navedneo da iz izveštaja menadžera baze za kabinsko osoblje, koji je tužilji neposredni nadređeni od 12.06.2012. godine, proizlazi da je tužilja menadžera baze nazivala "kučkom" i "budalom" i obratila joj se rečenicom: "Zar ne misliš da poznajem neke ljude koji mogu da mi pomognu oko tebe?". Navedenim ponašanjem, tužilja je učinila povredu iz radne obaveze iz člana 179 tačka 2 i tačka 3 Zakona o radu u vezi sa članom 12 stav 3 Ugovora o radu zaključenog među parničnim strankama. Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, tužilji je dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu usled nepoštovanja radne discipline, bez datuma, u kome su navedene istoveteni razlozi koji su sadržani u osporenom rešenju o otkazu. Tužilja se na navedeno upozorenje izjasnila 21.06.2012. godine, navodeći da se u upozorenju tuženi nije pozvao ni na jedan dokaz na osnovu kog bi bilo moguće utvrditi da postoji povreda radne obaveze i radne discipline, da tužilja ima pravo da odbije prijem dokumenata, da su razlozi u upozorenju paušalni, da nisu obrazloženi, da se na zna vreme i mesto dešavanja, te da se na iste ne može izjasniti.

Na sastanku od 07.03.2012. godine tužilja je vikala na neposrednog rukovodioca BB i bacala papire koji su joj uručeni, izašla iz kancelarije i nakon nekog vremena se vratila obraćajući joj se rečima: "Zar se ne plašiš Boga?".

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da povrede radne obaveze ili radne discipline u osporenom rešenju nisu konkretizovane, kao i da su u upozorenju iznete paušalne tvrdnje bez konkretizacije vremena, mesta i načina na koji su izvršene, zbog čega je povređeno pravo tužilji na odbranu. Navodi iz upozorenja i otkaznog rešenja da je tužilja bacila papir koji joj je menadžer baze za kabinsko osoblje uručivala ne predstavlja povredu radne obaveze, ni radne discipline, jer tužilja ima pravo da odbije prijem upozorenja. Takođe, obraćanje rečima: "Zar se ne plašiš Boga?", po mišljenju prvostepenog suda, ne predstavljaju pretnju. Naznačeni nedostaci u upozorenju, čine osporeno rešenje nezakonito. Prvostepeni sud je kao neosnovan odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete, s obzirom da ne postoji uzročno- posledična veza između otkaza ugovora o radu i duševnih bolova koje je tužilja pretrpela. Prvostepeni sud je zaključio da u vreme donošenja spornog rešenja o otkazu ugovora o radu nije protekao subjektivni rok od 3 meseca, predviđen članom 184. stav 1. Zakona o radu, imajući u vidu da je merodavno kada je direktor tuženog saznao za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, a nije dokazano da je direktor tuženog pre 12.06.2012. godine imao saznanja o naznačenim činjenicama.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu, zaključivši da iz upozorenja i rešenja o otkazu ugovora o radu proizlazi da se tužilja na sastanku 07.03.2012. godine neposrednom rukovodiocu obratila povišenim tonom, upućujući joj uvredljive i neprimerene reči, čime je iskazala nepoštovanje radne discipline, zbog čega ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je, preinačenjem prvostepene presude, pogrešno primenio materijalno pravo, a tužilja osnovano na to u reviziji ukazuje.

Oredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Sl. glasnik RS" br. 24/2005), koji je važio u vreme donošenja osporenog rešenja, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 12. alineja 3. Ugovora o radu od 22.03.2011. godine je ugovoreno da poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom ukoliko utvrdi da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ili da se ponaša na način koji predstavlja ugrožavanje radnog odnosa, na osnovu obrazloženog mišljenja neposrednog nadređenog lica u slučaju povrede radne discipline.

Odredbom člana 180. stav 1. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. Stavom 2. iste zakonske odredbe propisano je da je poslodavac dužan da u upozorenju iz stava 1. ovog člana, navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora.

Kovencija 158 MOR (Međunarodne organizacije rada), u odredbi člana 7., propisuje da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

Imajući u vidu navedeno, poslodavac je dužan, da najmanje 5 dana pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom dostavi upozorenje za otkaz ugovora o radu koje sadrži osnov za otkaz ugovora o radu, konkretne radnje zaposlenog sa precizno opredeljenim vremenom i mestom počinjenih povreda i sa dokazima koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, u predmetnom upozorenju, kao i u rešenju o otkazu, navedeno je da tužiljino ponašanje ometa ostale članove tima i stvara tenzije među njima, da tužilja ne poštuje red, izveštavanje i nalog nadređenih kod poslodavca i obraća im se na neprimeren način i bez poštovanja, kao i da u izveštaju menadžera baze za kabinsko osoblje od 12.06.2012. godine, je navedeno da je tužilja menadžera baze nazivala pogrdnim imenima i obraćala se pretećim tonom, ali sve bez navođenja vremena i mesta počinjene povrede, i dokaza koji bi ukazivali na postojanje povrede, na šta je ukazala i tužilja u izjašnjenju na upozorenje, navodeći da su razlozi u upozornju paušalni, da nisu obrazloženi, da se na zna vreme i mesto dešavanja, te da se na iste ne može izjasniti. Kod navedenog, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je pobijano rešnje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer nijedna od naznačenih činjenica, koja po uverenju tuženog obrazuje otkazni razlog, nije konkretizovana ni u upozorenju o postojanju razloga za otkaz, ni u pobijanom rešenju o otkazu, niti su na te okolnosti predočeni dokazi koji potkrepljuju te činjenične tvrdnje.

Svrha i cilj upozorenja zaposlenom da postoje razlozi da otkaz ugovora o radu su da se zaposlenom omogući da iznese odbranu i da se izjasni o radnjama za koje poslodavac smatra da predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu. Zakonitost upozorenja, kao dela procedure otkaza ugovora o radu zbog razloga vezanih za ponašanje zaposlenog i njegov rad, nužan je uslov za zakonit prestanak radnog odnosa, koji je u ovom slučaju izostao.

Pored navedenog, kao razlog za otkaz ugovora o radu u upozorenju i u rešenju o otkazu je navedeno da se na sastanku članova posade održanom 07.03.2012. godine, tužiljin pretpostavljeni obratio tužilji radi uručenja upozorenja u vezi sa učinjenim povredama radne discipline, čiji prijem je tužilja odbila da potpiše i tom prilikom se neposrednom rukovodiocu obratila na uvredljiv i neprimeren način, bacivši papir koji joj je menadžer baze za kabinsko osoblje uručila i obraćajući se rečima: "Ti! Zar se ne plašiš? Trebalo bi da se plašiš Boga da će te kazniti za sve što si mi učinila!", čime je tužilja učinila povredu radne discipline.

Radna disciplina predstavlja opšti standard po kome svaki akt nediscipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, pod uslovom da je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kod ovog otkaznog razloga krivica zaposlenog se ne utvrđuje već je potrebno da konkretni otkazni razlog mora da prati svest zaposlenog o nedisciplini. U konkretnom slučaju, tužilja je odbila da primi upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, bacila papir i neposrednom rukovodiocu se obratila navedenim rečima: "Ti! Zar se ne plašiš? Trebalo bi da se plašiš Boga da će te kazniti za sve što si mi učinila!". Po oceni Vrhovnog suda, odbijanje da primi upozorenje ne može se smatrati nepoštovanjem radne discipline, a tužiljino obraćanje kritičnom prilikom neposrednom rukovodiocu ne predstavlja pretnju, već se može smatrati ishitrenom emotivnom reakcijom koja se ne može okarakterisati kao ponašanje zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca, što je uslov za otkazni razlog iz člana 179. tačka 3. Zakona o radu.

Na osnovu iznetog Vrhovni sud smatra da je drugostepeni sud pogrešnom primenom metarijalnog prava odbio tužbeni zahtev tužilje, pa je na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tužilja je uspela u postupku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. i 154. ZPP pripadaju i opredeljeni troškovi ovog postupka, koji su joj dosuđeni u iznosu od 36.000,00 dinara za sastav revizije od strane advokata, prema važećoj AT. Zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer se ne radi o troškovima potrebnim za vođenje ove parnice.

Na osnovu iznetog, primenom člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković